Фондација „Визуелни архив српског страдања“ снимила је свједочанство Стане Митрић о херојству и мучеништву њена два сина чији су посмртни остаци ексхумирани из масовне гробнице у Мркоњић Граду која је отворена у априлу 1996. године.
Ова фондација у сарадњи са Републичком организацијом породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, а под покровитељством и уз подршку предсједника Републике Српске Милорада Додика, покренула је пројекат снимања свих доступних свједочанстава српског страдања током ратова деведесетих.
Из ове фондације истичу да је деведесетдеветогодишња Стана Митрић оставила трајни видео запис и сјећање на синове Петра и Милорада који су убијени у Мркоњић Граду 10. октобра 1995. године.
Петар је убијен као цивил, а Милорад као припадник Војске Републике Српске, наводе из Фондације.
Директор Фондације Денис Бојић изјавио је да је у току ове године планирано отварање више студијских центара широм Републике Српксе у којима ће чланови породица стадалих цивила и војника, али и сви они који својом судбином свједоче о српском страдању, имати прилику да сниме своје свједочанство и оставе трајни запис о херојству и мучеништву својих најмилијих.
Један о центара биће отворен и у општини Мркоњић Граду, чији начелник Драган Вођевић истиче да ће ова локална заједница пружити пуну подрушку овом пројекту.
Вођевић је навео да је Мркоњић Град један од симбола српске голготе и страдања у протекло Одбрамбено-отаџбинском рату.
Једна од највећих гробница у Републици Српској откривена је у Мркоњић Граду, гдје је пронађено 181 тијело жртава, међу којима 81 цивил, 97 бораца Војске Републике Српске, три припадника Министарства унутрашњих послова Српске. Међу ексхумираним је и 10 жена.
У мањим гробницама у овој општини пронађено је још 176 тијела цивила, припадника Војске и МУП-а Републике Српске.
На подручју општине Мркоњић Град током 117 дана хрватске агресије порушено је и запаљено више од 2.000 стамбених објеката, док је 6.000 кућа оштећено и опљачкано.
Фондација „Визуелни архив српског страдања“ представља израду прве дигиталне базе података о страдању Срба, која се базира искључиво на снимању, архивирању те глобалном презентовању снимљених исповјести из првог лица.
„На простору бивше Југославије током ратних дешавања деведесетих годину прошлог вијека погинуло је и нестало више од 50.000 Срба, цивила, те припадника различитих војних формација. Овај број подразумијева збир свих жртава, од првог погинулог припадника ЈНА на простору Словеније, па све до посљедње српске жртве на територији Косова и Метохије“, навели су из Фондације.