Опат Ђузепе Марконе, папски изасланик у Аграму са прерогативима папског нунција, у средини; лево Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова, затим правде и религије НДХ, осуђени ратни злочинац; десно хрватски надбискуп А.Степинац, осуђени ратни злочинац (Друга бискупска конференција, Аграм, НДХ, 17. октобар 1941), фото: Архива
Историчар Момчило Диклић је рекао за Срну да није изненађен открићем да је папа Пије Дванаести знао детаље о покушају нациста да побију Јевреје у Холокаусту још 1942. године, те навео да је Католичка црква све то знала, као и о злочинима Независне Државе Хрватске /НДХ/ над припадницима јеврејској, као и српског народа.
„Католичка црква је све то знала. Није ли НДХ настала из крсташког рата? То значи истребљење православља. Није ли Католичка црква узгајала (усташаког лидера) Анту Павелића и његову групу финансирала, слала на овај простор и на крају их скривала `пацовским каналима`?“, рекао је Диклић.
Диклић истиче да у усташкој НДХ ништа није рађено без сагласност папе Пија Дванаестог, ни елиминација, ни насилно покатоличавање.
„То слободно можете рећи. Без његове сагласности то није рађено. Није усташки викар Алојзије Степинац ништа радио без његове сагласности“, тврди Диклић, који је и аутор књиге „Светац“, која говори о Степинчевој улози и српском питању у Хрватској.
Он је напоменуо да је први сусрет тадашњег босанског надбискупа Ивана Шарића и Анте Павелића био под куполом базилике Светог Петра у Риму, те да је тада Шарић написао пјесму „Оду поглавнику“.
Диклић истиче да се у ватиканским архивама крије све.
„Знали су за све једну фамилију која је покатоличена и постоји документација. Може једино само да је избрисана или уништена, али постоји та документација о покатоличавању“, истакао је Диклић.
Он је рекао да када су Срби долазили у западне крајеве од Карлобага до Ријеке, није било дозвољено православним свештеницима да дођу са њима.
„Гдје год није било дозвољено да са народом дођу православни свештеници, ту је покатоличено становништво. Постоји документација и Ватикан све то зна“, навео је Диклић.
Он је подсјетио да су челни људи НДХ Анте Павелић и Андрија Артуковић стално говорили да су све радили по начелима „свете кршћанске Католичке цркве“.
„Не би они то тек тако говорили. Анту Павелића и његову групу је штитио Ватикан. `Пацовским каналима` у мантијама Католичке цркве су пребацивани по читавом свијету да се сакрију. Опет их скривала Католичка црква“, рекао је Диклић.
Он је подсјетио и на чињеницу да су хрватске усташе 1945. године преузели назив „крижари“ (крсташи).
„Нису могли узети назив `крижари`, а да нису добили сагласност Капитола у Загребу, односно Степинац није ништа учинио ни предузимао без сагласности Рима, односно Ватикана. Та документација је ту“, рекао је Диклић за Срну.
Момчило Диклић, поријеклом из Лике, посљедњих 11,5 година свог радног вијека провео је на Институту за европске студије у Београду, гдје је 1. јула 2019. године пензионисан, оставивши иза себе богату научну грађу од 15 монографија и више десетина научних радова посвећених положају Срба у Хрватској и српско-хрватским односима.
Из писма пронађеног у ватиканским архивима, које је објавио италијански лист „Коријере дела Сера“, види се да је папа Пије Дванаести знао детаље о покушају нациста да истријебе Јевреје у Холокаусту још 1942. године, што је у супротности са званичним ставом Ватикана да су у то вријеме „информације биле нејасне и непровјерене“.
Писмо датирано 14. децембра 1942. написао је отац Лотер Кениг, језуит који је био у антинацистичком отпору у Њемачкој, а упућено је папином личном секретару у Ватикану, оцу Роберту Лајберу, такође Нијемцу.
