СРНА, 2. 8. 2024, Нови Град: Обиљежен дан страдања цивилног становништва у Другом свјетском рату [Мапа]

Спомен, илустрација Фото: Глас Српске

Парастосима, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа у Новом Граду је обиљежен Дан страдања цивилног становништва ове општине у Другом свјетском рату, уз поруку да страшни злочини које су усташе починиле над недужним српским цивилима морају остати трајна опомена.

У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву служен је помен српским цивилима које су усташе убиле на Илиндан 1941. године.

Парастос код спомен-обиљежја и заједничке гробнице за 33 жртве и на мјесном гробљу гдје су сахрањене још 42 жртве, углавном дјеца служио је свештеник Ненад Радуловић.

Радуловић је рекао да је српски народ претрпио огромна страдања у минулим ратовима, те да треба да живи достојанствено у складу са хришћанским начелима.

Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић рекао је да је у Другом свјетском рату страдало 17 одсто становништва ове општине и да се овај простор никад није демографски опоравио.

„У Подгрмечу и Поткозарју било је 105.000 жртава“, рекао је он.

Замјеник начелник општине Бојан Лукач рекао је да се у Вурунама догодио страшан злочин над невиним српским цивилима.

„Од овог злочина се и након 83 године леди крв. Крајем јула и почетком августа усшташе су побиле 106 дјеце до 14 година“, рекао је он.

У подруму куће Миле и Цвије Вуруна усташе су 2. августа 1941. године побиле 75 цивила међу којима је било и тек рођене дјеце. Најмлађа жртва рођена је 1941. године а најстарија 1878.

Након покоља, на гробљу недалеко од саме куће у којој се десио злочин, сахрањене су 42 жртве а преостале 33, које у том тренутку није имао ко сахранити, па су покопане у заједничку гробницу и ту су остале све до 2006. године када је обављена ексхумација и сахрана а 2012. године изграђено спомен-обиљежје.

У Другом свјетском рату страдало је 7.000 становника ове општине, 5.000 цивила међу којима 850 дјеце до 14 година.

Крајем јула и почетком августа 1941. године, једна бригада тек формиране „Павелићеве легије“ задржала се на простору новоградске општине око двадесетак дана и за то вријеме на најсвирепији начин убијала становништво новоградских села.

У овом погрому на подручју новоградске општине убијено је 106 дјеце, а само у засеоку Вуруне поклано је 24 дјеце.

Дио документационог материјала о страдању у Вурунама је у Музеју геноцида у Београду а један дио је у општини Нови Град.

Овај и друге злочине усташке власти Независне Државе Хрватске почетком августа 1941. године, када је на простору Крајине побијено на десетине хиљада српских цивила, тематски обрађује књига професора Милоша Вујановића „Крвави печат“, објављена 2008. године, настала на основу прикупљеног материјала и сјећања преживјелих.

Обиљежавања Дана страдања цивилног становништва општине Нови Град почело је парастосом у Храму Свете великомученице Марине у Масловарама. Парастос за за 296 страдалих из насеља Масловара, Црне Ријеке и Јошаве служио је свештеник Славољуб Моравац.

Након парастоса, помен је служен и код спомен-костурница у Црној Ријеци и у Благај Ријеци.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде