Хрватске и муслиманске усташе масакрирале су 22. децембра 1943. године српско становништво у селу Битуња Горња, шест километара од Стоца.
Село је тешко пострадало од Хрвата и муслимана обучених у њемачке униформе.
Наредног дана, 23. децембра, исти злочинци упали су и у сусједно село Забрђе (Пољице). У овом масакру убијани су и људи и коњи, говеда, овце и козе. Усташе су убиле све што су затекле у селу.
Југословенске власти су 1964. године не једној од кућа у селу поставиле таблу на којој пише да су злочин извршиле „слуге окупатора“, не помињући имена ни националну припадност жртава и злочинаца.
И за друге злочине у доба усташке власти и окупације нису навођена имена ни национална припадност жртава, као ни њихових џелата, већ су увијек коришћени „неутрални“ изрази попут „жртве фашиста и окупатора“.
О злочинима усташа, нарочито о учешћу муслимана из „Ханџар дивизије“ у тим погромима над Србима, писао је велики српски писац Мехмед Меша Селимовић.
Усташка Независна Држава Хрватска којој је била припојена данашња територија БиХ, починила је геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Идеологија усташког покрета, у који су, осим Хрвата, у великом броју били укључени и муслимани, била је заснована на расистичкој и екстремно националистичкој политици, по узору на фашистичке покрете у Европи.
Основна тенденција усташке политике односила се на стварање етнички хомогеног простора на којем неће бити мјеста за Србе, Јевреје и Роме.