СРНА, 21. 5. 2022, Документ Хрватске академије „безобразлук и уцјена“

Академик Василије Крестић писао предговор књиге Фото В. Данилов

Академик Василије Крестић писао предговор књиге Фото В. Данилов

БЕОГРАД, 21. МАЈА /СРНА/ – Академик Василије Крестић оцијенио је да документ хрватске Академије науке и умјетности у ком тражи да Србија прије уласка у ЕУ испуни низ захтјева, између осталог да се одрекне „великосрпске пропаганде“, „мита о Јасеновцу“ и односа према Алојзију Степинцу, представља апсолутну уцјену и безобразлук.

Крестић је рекао да тај хрватски безобразлук урађа плодом, што га изненађује и збуњује.

„Tо је апсолутно хрватска уцена. Међутим, мало ко узвраћа истом мером. Каква велика Србија, које територије ми тражимо? Њихова се држава заснива на `велико-повјесном праву` које велича великохрватску политику. Они ни данас не одустају од тога, а то је стварање велике, етнички чисте колико је могуће католичке државе“, рекао је Крестић за „Вечерње новости“.

Он је навео да они хоће да оптуже Српску православну цркву и да врате „хрватску православу цркву“, што је чиста усташка идеологија.

„А, чиме они нама удовољавају, укидањем ћирилице, системским смањењем српских жртава“, рекао је Крестић и напоменуо да му се чини да Срби негдје праве уступке таквим безобразлуцима због уласка Србије у ЕУ.

Академик Матија Бећковић је поручио да би се са Хрватима лакше договорили када они са Србима не би разговарали „као претпостављени“.

Академик Љубодраг Димић нагласио је да би и разумио да је то навела нека политичка организација, али да овакви иступи политичког карактера не припадају институцији дугог трајања каква је Хрватска академија наука и умјетности.

Хрватска академија наука и умјетности усвојила је Документ о заштити националних интереса у вези са уласком земаља региона у ЕУ, у којем се захтијева од Србије, да би наставила процес евроинтеграција, да „престане са подстицањем непријатељстава према Хрватској, те да се одрекне великосрпске пропаганде, „јасеновачког мита“ и односа према Алојзију Степинцу.

На списку је и питање границе на Дунаву која је, према мишљењу хрватских академика, погрешно одређена, али и „потреба дефинисања Српске православне цркве у Хрватској“ и низ осталих захтјева.

 

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed