Прваци Херцеговачког устанка у егзилу у Београду Фото: Слободна Херцеговина
Представници општинске Борачке организације из Калиновика положили су данас цвијеће код спомен-плоче, гдје је служен помен за све погинуле у ослободилачким ратовима, а поводом обиљежавања 142 године од Улошког устанка.
Наташа Глигорић, праунука Пере Тунгуза, обраћајући се окупљенима осврнула се на историјске догађаје које је водио њен прадјед Перо.
Она је истакла да је њен прадјед трајно обиљежио ратна догађања овог краја у Првој и Другој невесињској пушци.
„Након што је устанак угушен, мој прадјед је отишао у егзил одакле му није било повратка до краја живота“, нагласила је Глигорићева.
Она је подсјетила да су у том устанку који је вођен прије 142 године учествовали, осим Срба, и муслимани овог краја који су се сложно борили против аустроугарског окупатора и додала да је устанак у крви угушен.
Пјесник и публициста Петар Ашкраба Загорски, који води поријекло из породице вођа устанка, говорио је о поријеклу Пере Тунгуза.
Он је навео да Перо води поријекло од племена Орловића и да је рођен у селу Сливља да је ратовао и у првом устанку 1875. и у другом 1882. године.
„Био је посебан јунак који није чекао ни на кога“, рекао је он и додао да се значење презимена Тунгуз преводи као онај који хоће ударити.
Пјесник и музичар Горан Дука прочитао је бројним гостима данас у Улогу дио монодраме коју је својевремно преузео покојни глумац Небојша Глоговац са намјером да је изводи у позоришту, али га је смрт у томе претекла.
Монодрама „Арамбаше“ је говорила о јунаштву учесника Првог и Другог устанка, односно Прве и Друге невесињске пушке, односно улошких устанака.
Организатор Милан Вујовић, који је осмислио овогодишњи програм обиљежавања Улошког устанка, рекао је да је ово друга година да се обиљежава овај устанак и да имају намјеру да то прерасте у традицију.
„Надамо се да ће се Улог обновити и добити мјесто које му припада. Улошки устанак подигли су људи који нису могли да трпе ни турски, ни аустроугарски зулум“, закључио је Вујовић.
У Цркви Светог Василија у Улогу у општини Калиновик претходно је служена литургија поводом обиљежавања 142 године од Улошког устанка.
У вечери између 10. и 11. јануара 1882. године, око 5.000 српских ратних добровољаца из Херцеговине дигло се на устанак против аустроугарске окупације БиХ.
Устанак је назван Друга невесињска пушка, односно Херцеговачко-бокељски устанак.
Циљ устанка био је да православни Срби ослободе Фочу, а Срби мухамеданске вјероисповијести Сарајево.
Осим тога, циљ је био и стварање слободног коридора ка Рашкој области и Зети.
Ослобођење Фоче покушало је око 3.000 добровољаца. Командант српских добровољаца био је Перо Тунгуз, а члан Савеза добровољаца Краљевине (данас Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца) Србије од њеног оснивања 1903. године.
Он је учествовао и као добровољац у Првом свјетском рату, иако је био тада у позним годинама.
Улошки устанак угушен је у крви у априлу 1882. године.
„Преживјели устаници су помиловани, осим вођа устанка, док су појединци пружали оружани отпор све до новембра исте године“, наводи се у тексту Удружењa ратних добровољаца.
Споменик хајдучком харамбаши и сердару загорском и невесињском Пери Тунгузу, налази се на Моринама на брду Јакомир, а подигао га је његов син Данило и породица Тунгуз у знак сјећања на славног претка и устаничког вођу у двије Невесињске пушке, прве 1875. против Турака и друге против Аустроугара 1882. године.
