Српски меморијал, СРНА, 22.10.2020, Ослобођење Приштине од Турака – На данашњи дан

Ђенерал Божидар Божа Јанковић, ослободилац Приштине од Турака, 1912. године Фото: Национална библиотека Француске

БИЈЕЉИНА, 22. ОКТОБРА /СРНА/ – Трећа српска армија под командом генерала Божидара Јанковића на данашњи дан 1912. године разбила је турске снаге и ослободила Приштину.

Ослобођење Приштине у Првом балканском рату оставило је велики утисак на српске јединице и деморалисало турске војнике.

Историчари наводе свједочења о уласку српске војске у Приштину:

„У току послијеподнева Турци су почели одступати. Наша застава је већ била побијена на њиховом положају. Одмах смо кренули напријед и стигли смо изнад Приштине на једно поље. На путу смо пролазили поред кола која су била пуна пртљага и осталих кућевних ствари које су Турци оставили. Ту смо ноћили. Војска је била весела“. [ Лука Стевић, Ратни дневник 1912-1918, приредио Петар Опачић, „Годишњак међуопштинског историјског архива Шабац“, бр. 18, Шабац 1985, 12]

Послије ослобођења Приштине, српска Трећа армија требало је, према директиви Врховне команде, одмах да продужи покрет ка Куманову и Скопљу, будући да је већ каснила два дана.

То се, међутим, није десило јер су јединице биле исцрпљене дугим маршевима и борбама, па је командант армије генерал Божидар Јанковић одлучио да се људство задржи у рејону Приштине ради одмора и попуне.

Јединице су се одмарале размјештене у бивацима, обезбјеђујући се предстражама према фронту и боковима. На Газиместану се одмарала Дринска дивизија другог позива, сјећајући се јунаштва славних косовских јунака.

Према наређењу команданта армије, на мјесту погибије кнеза Лазара, код Муратовог турбета, одржан је помен свим Србима изгинулим у Косовском боју 1389. године.

Затим је командант Треће армије генерал Божидар Јанковић уз свечану параду јединица ушао у Приштину.

Сотир Аранђеловић, резервни поручник и ордонанс у штабу Моравске дивизије другог позива, у својим „Успоменама“, пише: „Приштина неће видјети свечанији дан од овога. На челу штаба јаше на коњу сиједи ђенерал, у чијој су пратњи команданти Шумадијске и Моравске дивизије. На челу штаба војна музика, а за штабом ордонанси и војска. Све живо је изашло да дочека и поздрави српску војску“, свједочили су војници.

А Јаша Томић, политичар, новинар и књижевник из Војводине, у репортажи објављеној 26. октобра 1912. године у „Новосадској илустрованој ратној хроници“, пише:

„…На улазу у Косово наилазисмо на Србе становнике, како плачу од одушевљења. Од када је Србија мобилисана, Арнаути су се бојали да их дирају. Одушевљење Српске војске не може се описати. Певају. Музика и трубе свирају. У овај мах сви смо занети највећим миљем. Српска победа на Косову јамчи потпуно наше ослобођење. Нема те силе која ће више моћи потиснути Србе са Косова“.