„Одликовани и унапређени ЈВуО 1941-1945“, Верољуб Малетић и Дејан Ђерић Фото: Погледи.рс
Након судске, потребно је извршити и историјску рехабилитацију антифашистичког покрета отпора ђенерала Драже Михаиловића, јер само објективне и прецизне историјске чињенице могу бити путоказ моралног и духовног напретка српског народа, поручено је у Фочи са промоције књиге о Југословенској војсци у отаџбини.
Аутори књиге „Одликовани и унапређени ЈВуО 1941-1945″ Верољуб Малетић и Дејан Ђерић сабрали су више од 10.000 имена припадника готово свих јединица краљеве војске, разврстаних по матичним корпусима и вишим командама, чији су формацијски састави и ратни путеви дати у кратким цртама.
Међу њима је и више од 300 одликованих и унапређених војника и официра из фочанског краја.
На синоћњој промоцији, за коју се у фочанском Центру за културу и информисање тражило мјесто више, истакнуто је да ова књига, између осталог, показује да је равногорски покрет био одлично организована и јака војна сила.
Ђерић каже да је прегледао десетину хиљада страница архивске грађе војног архива, у највећем дијелу заплијењене у борбама између партизана и ЈВуО.
„Тада у то ратно вријеме било је штета да противник зароби нечију архиву, међутим са данашње тачке гледишта, та архива нам је помогла да на готово недвосмислен и убједљив начин опишемо тему коју до сада нико чак ни на локалним нивоима није описао“, рекао је Ђерић.
Он истиче да је ово веома битна тематика и да књига даје одговоре на многа питања, а уједно и нове задатке будућим истраживачима.
„Сви Срби, а нарочито они који су остали вјерни краљу и отаџбини и за њу страдали, заслужују да се о њима објективно пише. Да историја пише, судија да им суди, а свештеник да им очита опијело – то је путоказ ка нашем напретку у историографском и у духовном и моралном смислу“, поручио је аутор.
Пензинисани пуковник Драган Крсмановић, магистар историје и виши архивиста, каже да су аутори из потпуно новог угла освијетлили историјску истину са којом српски народ мора да се суочи – да је историја која се до сада учила потпуно лажна, заснована на идеолошким основама и да није говорила истину шта се заиста дешавало у Другом свјетском рату на простору Краљевине Југославије.
„Ово је само мали корак ка томе, овдје налазимо имена око 10.000 најбољих припадника ЈВуО, сазнајемо да су предлагани за унапређења, одликовања због својих јуначких дјела и способности у командовању. То је задатак будућим истраживачима да, полазећи од ових података, прикупе много више – о њиховим јуначким дјелима, зашто су предлагани, гдје су се борили, шта су радили и то је добар пут да дођемо до правих података о историјској истини“, наводи Крсмановић.
Он напомиње да утврђивање вјеродостојних чињеница из Другог свјетског рата није лак посао, јер се, како истиче, често лута у магли и не уочава се главни ток, па се обично генерализује и каже да су сви гријешили.
„Јесу сви гријешили, али ко, кад, колико, ко је први почео, о чему се ради, историја треба да на то пружи одговор. И друго, ми као људи треба да дамо одговор – шта са тим подацима. Да нам тако јасни подаци буду основа за будући живот, за помирење, толеранцију, суживот, а не за мржњу и освету“, рекао је Крсмановић.
Ова књига је прво издање недавно основаног Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву са сједиштем на Палама.
Вршилац дужности директора Института Драга Мастиловић рекао је да је, захваљујући труду аутора који су годинама скупљали архивску грађу и историјске документе, на једном мјесту сабрано богатство историјских извора који са посебног аспекта свједоче о припадницима ЈВуО.
Он поручује да се коначно мора рећи истина о догађајима из Другог свјетског рата да би се на тој истини градила колективна култура памћења.
„Морамо наћи коријене трагедије која нас је задесила подјелом српског устаничког покрета на два дијела и, нажалост, њиховим идеолошким сукобљавањем у најгорој могућој форми – међусобним истребљењем. У сваком случају, можемо бити поносни на нашу антифашистичку традицију јер смо једини народ на овим просторима који је имао два покрета отпора, једини народ који није имао своје нацистичке и СС дивизије. Морамо његовати те традиције и научно се одредити, а онда то уградити у колективну свијест и културу памћења“, рекао је Мастиловић.
Он је навео да је један аспект културе памћења геноцид над српским народом, који је био осуђен на уништење, а други је трагична подјела устаника.
„Морамо ископати све наше јаме и каме, суочити се са истином, изградити културу памћења на тај период и просто научним чињеницама указати будућим генерацијама шта је то лоше рађено, да тако нешто не смије више никада да нам се понови, јер је српски народ био пред својим биолошким истребљењем“, поручио је Мастиловић.
Богато илустрована са стотинама ратних фотографија и оригиналних наредби о унапређењу и одликовању, књига представља до сада највећи регистар једне трагично заборављене генерације и споменицу те безгробне војске.
На промоцији овог историјског дјела говорили су и професор Богословског факултета Дарко Ђого и директор фочанског Центра за културу и информисање Славица Филиповић.
