Срна, 22.4.2016, Обиљежен дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије

Илустрација Фото: Интернет

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 22. АПРИЛА /СРНА/ – Парастосом у Цркви Светог Ђорђа и полагањем вијенаца у спомен-костурници у Миљевићима данас је обиљежен 22. април, Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије.

Вијенце су положили представници организација породица несталих Невесиња, Сокоца, Трнова, Вишеграда, представници општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа, Црвеног крста републике Српске и Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије Милка Кокот истакла је да су породице данас одлучиле да не проговарају ништа, јер су доста причали, а никакве одговоре нису добили ни од Тужилаштва БиХ нити Института за тражење несталих БиХ.

„Данас и након 23 године нико није дошао и породицама рекао гдје су њихови нестали. Ми за пет година смо успјели да идентификујемо само једно лице, док у Федерацији БиХ стално имају масовне сахране својих несталих“, истакла је она.

Кокотова је нагласила да нема никаквог помака у идентификацији несталих Срба, али породице неће стати док се не нађу све жртве.

„Данас се бранимо ћутањем, а очекује од надлежних одговоре“, истакла је она и додала да се још тражи 390 несталих Срба Сарајевско-романијске регије, док се у спомен-костурници налази 367 неидентификованих тијела.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић истакао је да не треба заборавити нестале и упозорио да се данас „поново дешавају Пребиловци“ који су откривени након 44 године ћутања.

„Данас су неке јаме отворене, али не знамо ко је био у њима. Знамо да су Срби, али не знамо имена и презимена“, рекао је Ћосић и додао да је и спомен-костурница у Миљевићима мјесто опомене.

Према његовим ријечима, 397 Срба Сарајевско-романијске регије, који ни данас нису идентификовани опомињу и док они не буду пронађени и идентификовани нећемо имати право да говоримо о једнаком третману свих жртава на овом подручју.

Он сматра да све локалне заједнице, прије свега у граду Источно Сарајево, гдје борави највећи број предратних сарајевских Срба, имају обавезу да његују ово мјесто и ове датуме и да непрестано инсистирају како код институција Републике Српске, тако и код заједничких институција БиХ, прије свега Института за нестала лица и Министарства за људска права и избјеглице, да би се овај посао окончао до краја.

„Овдје не смије да буде опструкције“, навео је Ћосић и додао кад год је испраћај жртава несрпске националности диже се страшна помпа, а Србима се не дозвољава да идентификују своје жртве да би их могли на адекватан начин сахранити.

Он је запитао да ли се то ради са намјером да се број српских жртава минимизира и да се томе не придаје значај.

„Мора се нешто мијењати. Или ову надлежност вратити на ниво Републике Српске или они морају да почну радити свој посао на другачији начин“, рекао је Ћосић.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић истакао је да се од укупног броја 5.505 који су евидентирани као нестали још трага за 1.670 несталих Срба.

Митровић је нагласио да Институт за тражење несталих БиХ има јаку подршку Међународне комисије за тражење несталих, утицајних амбасадора и високог представника у БиХ, као и генералне политике у БиХ да се што мање говори о српским жртвама и њиховом тражењу.

Митровић је рекао да је Институт идентификовао 268 Срба, што је око 12 одсто од укупног броја несталих, а било је јаких обећања да ће заједнички органи помоћи у тражењу несталих.

Он сматра да би било најбоље да се Институт затвори и да се тражење несталих врати на ниво Републике Српске.