СРНА, 22. 6. 2022, Стручним скупом о геноциду над Србима у НДХ против заборава [Мапа]

Козарачки збег Фото: Глас Српске, ЈУСИП Доња Градина

ПРИЈЕДОР – Стручним скупом „Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и устанак, Козара 1942-2022″, сарадњом институција и вриједним радом историчара не допушта се да имена страдалника и њихова жртва падну у заборав, изјавио је директор Националног парка „Козара“ Божидар Николетић.

Николетић је, поводом одржавања стручног скупа на Козари у организацији Националног парка „Козара“ и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, рекао да се оваква конференција одржава први пут након 35 година, односно да је посљедња такве врсте била 1977. године.

„Ту је настрадало укупно 10.000 војних и 40.000 цивилних жртава“, рекао је Николетић новинарима на Мраковици.

Предраг Лозо из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица истакао је да се овим стручном конференцијом на посебан начин обиљежава 80 година козарске епопеје и три деценије од настанка Републике Српске.

„Та наша прошлост која се састоји од страдања, патње, али и борбе нашег народа се најбоље симболизује и кроз Козару и кроз Републику Српску. Сматрамо да је на достојан начин, без политичких злоупотреба, манипулација, подјела, одговорност струке дати одговор након 80 година“, навео је Лозо.

Он је истакао да је важно сумирати гдје је Козара данас у култури и политици памћења, шта она представља за српски народ, Републику Српску, Србију, али и комплетан регион, јер је ово било култно мјесто сјећања у бившој Југославији.

„Период између 75 и 100 година је кључни у нечему што се назива култура и политика памћења када појединачно памћење прелази у генерацијско, а генерацијско у колективно“, рекао је Лозо.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

Руководилац сектора културно-историјског насљеђа у Националном парку „Козара“ Марина Љубичић Богуновић рекла је да је данашњи научни скуп први у низу догађаја којима ће бити обиљежен велику јубилеј козарске   епопеје.

„Козара није битна само нама Козарчанима него и историјским токовима и истраживањима међу свим историчарима, што се види из састава данашњег скупа“, оцијенила је Богуновићева.

Она је подсјетила да је битка на Козари трајала од 10. јуна до 18. јула 1942. године и да се на планини тада нашло 80.000 цивила у збјегу, махом жена, дјеце и стараца, те један партизански одред од 3.500 људи који се већ претходно ту налазио, па је само остао у окружењу.

„Губици цивилни су заиста велики. 68.600 људи је са Козаре одведено у логоре, почевши од Јасеновца гдје је одведен највећи број људи, па су Козарчани доспијевали чак и до норвешких логора. Од тог броја, 23.585 је дјеце до 14 година и мислим да је то оно што је сасвим сигурно највећа трагедија Козаре“, истакла је Богуновићева.

Историчар из Института за савремену историју Београд Милан Гулић рекао је да овај скуп има велики значај јер подсјећа на трагедију на Козари прије 80 година и доводи је у фокус стручне и опште јавности, што је још један корак у сарадњи стручњака из Србије и Републике Српске.

„Покушавамо да Козару приближимо у првом реду млађим генерацијама да знају о епопеји не само они који потичу са овог простора, већ и људи у другим крајевима српског етничког корпуса који можда у толикој мјери од старијих чланова породице о Козари нису могли знати“, навео је Гулић.

Он је истакао да ће овај скуп резултирати зборником радова који би требало да буде објављен крајем ове или почетком идуће године.

„Говорићу данас о страдању српског народа на подручју сјеверне Далмације, подручју које је било и под Краљевином Италијом и НДХ, па отуда је и спецификум страдања у неку руку другачији од овог простора или окупиране Србије“, додао је Вулић.

Прије скупа учесници су присуствовали парастосу код крста на Мраковици и положили вијенце и цвијеће на спомен-плочу у оквиру споменичког комплекса.