Данас се навршава 27 година од убиства 15 и рањавања више десетина српских цивила у цапрашким селима на подручју Сиска, за које нико није кривично одговарао, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“.
Из „Веритаса“ подсјећају да су 22. августа 1991. године у раним јутарњим часовима, припадници МУП-а и зенги у транспортерима са ознакама ЈНА протутњали кроз српска села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани насумице пуцајући на локално становништво, а да су их у њиховом крвавом походу зауставили мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу.
Након што је убијено 15 српских цивила, Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа, а ускоро су формирали и општину коју су назвали Цапраг, са сједиштем у Градуси, која је била у саставу Републике Српске Крајине.
„Веритас“ наводи да је кривичну пријаву коју су породице убијених поднијеле против четворице „зенговаца“ због кривичног дјела ратног злочина против цивилног становништва, Жупанијско државно тужилаштво у Сиску одбацило у септембру 2006. године уз образложење „да су њихови рођаци убијени у оружаном сукобу између паравојних група такозване САО Крајине и Хрватске војске, или су колатерална штета тог оружаног сукоба“.
Тужбе за накнаду штете породица убијених, хрватски судови су одбили „због застаре и недостатка доказа о судјеловању припадника ХВ-а у штетном догађају, с тим да су породице држави дужне накнадити парничне трошкове који се крећу и до више хиљада евра“, подсјећају из Веритаса“.
У саопштењу се наводи да су неки од тих поступака доспјели и пред Европски суд за људска права у Стразбуру, али их је суд одбацио због протека рока од шест мјесеци између „посљедње истражне радње или њихова сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу“ и подношења захтјева том суду.
Према „Веритасовим“ подацима, у Сиску и околним мјестима је у љето и јесен 1991. године ликвидирано најмање 118 лица српске националности, од којих 97 цивила, међу којима 11 жена.
Од укупног броја ликвидираних, тек их је 40 сахрањено, а за посмртним остацима осталих и даље се трага.