СРНА, 24. 5. 2023, Угрожено култирно насљеђе у БиХ

Азбука, ћиирилица Фото: Depositphotos / andrijamarkovic

Срби и други народи сјећањем на утемељиваче словенске писмености Светог Ћирила и Методија треба да буде свијест о свом великом културном насљеђу, којим могу да се поносе, изјавио је Срни предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић и указао да је угрожено српско насљеђе у БиХ.

Танасић, који је дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ и директор Института за српски језик и књижевност АНУРС-а, поводом Дана словенске писмености и културе указао је да је богато културно насљеђе Словена угрожено, јер га други присвајају, грубо газећи научне историјске и филолошке чињенице.

„То се данас посебно чини са српским насљеђем које је настало на просторима данашње БиХ“, истакао је Танасић, који је дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ и директор Института за српски језик и књижевност АНУРС-а.

Танасић је поводом Дана словенске писмености и културе оцијенио да је дужност данашње генерације да заштити своје благо од кривотворења и крађе, што се, како сматра, може успјешно чинити само у сарадњи језичке струке и државе.

Говорећи о светитељима Ћирилу и Методију, Танасић је навео да је њихово дјело омогућило словенским народима да се укључе у ред цивилизованих народа, али и да искажу своје духовне и креативне способности.

„Данашњи празник посвећен је Светој браћи Ћирилу и Методију, који су створили словенско писмо, што је омогућило да Словени примајући хришћанство слушају службу Божију на свом, разумљивом језику“, истакао је Танасић.

Он сматра да значај стварања словенског писма далеко превазилази тај циљ, јер је омогућио развој словенске културе.

„Међу словенским народима Срби спадају међу оне народе који су створили највећу културу на старословенском језику“, навео је Танасић, нагласивши да Мирослављево јеванђеље, које је настало крајем 12. вијека, спада у ризницу, не само српске, него и словенске и свјетске културе.

Дан словенске писмености и културе, 24. мај у Србији се као државни празник обиљежава од 2019. године, а установљен је у част солунске браће Ћирила и Методија, твораца првог словенског писма – глагољице.

Осим у Србији, Дан Ћирила и Методија прославља се и у Пољској, Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини и Сјеверној Македонији.