У Приједору је данас, полагањем вијенаца код споменика у некадашњем хрватском усташком логору у кругу бивше фабрике цигле, обиљежена 81 година од формирања и осам деценија од затварања тог логора, кроз који је прошло око 14.500 људи, углавном српских цивила.
Вијенце су на спомен-обиљежје положиле делегације Градског СУБНОР-а, града Приједора на челу са градоначелником Слободаном Јавором, Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Приједора, као и ученици Угоститељско-економске школе.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Предсједник Градске организације СУБНОР-а Вељко Родић рекао је да је током офанзиве њемачких и усташких снага на Козару 1942. године кроз овај логор прошло око 14.500 људи, углавном српских цивила, стараца, жена и дјеце, док су мушкарци одмах са капије одвајани и одвођени пут Јасеновца и других стратишта, одакле се никада нису вратили.
Родић је новинарима рекао да се сјећање на ово мјесто страдања обиљежава тек неколико година уназад када је на мјесту некадашње циглане, захваљујући бившем директору Националног парка „Козара“ Драги Шормазу, подигнуто спомен-обиљежје и тиме обиљежено мјесто некадашњег логора.
Градоначелник Приједора Слободан Јавор истакао је да историјске чињенице говоре о великом страдању цивила подно Козаре.
„То нас обавезује да и данас будемо овдје и да водимо рачуна о историји да се она не понови, не само нама, него нигдје у свијету“, рекао је Јавор.
Јавор је изразио жаљење што није присутно више омладине на оваквом историјском часу и да је обавеза свих да историју чувају и његују.
Младен Вучковац, који је рођен током Козарске офанзиве, логора се није могао сјећати, а слике које су настале сјећањем и причама о страдању мајке и петоро браће и сестара у логору преточио је и сачувао у књизи Приједорски логор `Циглана` 1942. године.
„Заробљени смо у збјегу, мене је мајка носила у наручју. Одатле смо дотјерани у приједорски логор `Циглана`, гдје су владали ужасни услови. Нити је било хране, нити се могло гдје склонити, а завладале су и болештине“, рекао је Вучковац, који је подсјетио да је српски народ из сабирних логора депортован у злогласне логоре, попут Јасеновца и Старе Градишке.
Логор „Циглана“ налазио се на периферији тадашњег Приједора, а формиран је у другој етапи чишћења становништва са Козаре у званичној операцији „Западна Босна“ у љето 1942. године.
Дан сјећања на логораше у логору „Циглана“, као значајан датум у историји града, организовао је приједорски СУБНОР.