КАРЛОВАЦ, 25. ЈУЛА /СРНА/ – Прва Света Литургија, након протеклог рата служена је у Садиловцу, на Кордуну, у обновљеној Цркви Рођења Пресвете Богородице у којој су усташе у Другом свјетском рату побиле и запалиле 463 Срба, међу којима 149 дјеце млађе од 13 година.
Светој литургији, коју су служили свештеници Српске православне цркве /СПЦ/, присуствовали су потомци садиловачких жртава, делегација бањалучког Удружења „Јадовно 1941.“, замјеник жупана Карловачке жупаније Синиша Љубојевић.
Светом Литургијом началствовао је парох коренички, јереј Никола Малобабић, док су му саслуживали парох грачачки јереј Југослав Максимовић и надлежни парох, јереј Горан Славнић а присуствовали су потомци садиловачких жртава, вјерни народ из Кордунског Љесковца, Личког Петровог Села, Плашког, Новог Сада, Београда, Бања Луке као и представници српских организација.
Храм Посвећен Пресветој Богородици, обновљен непосредно пред почетак ратних збивања на овим просторима, девастиран је након рата, да би сада доживио и своју другу обнову захваљујући љубави и пожртвовању породице Гвозденовић из Новог Сада као и личног ангажмана г. Милорада Пуповца, предсједника СНВ-а, и гђе Маце Шаше из Загреба, који су својом несебичном помоћу учинили да се храм доведе у богослужбену употребу.
Парох плашчански Горан Славнић рекао је Срни да је у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Садиловцу служена Света литургија, и то 20 година од хрватске војне и полицијске акције „Олуја“ и први пут након рата. Послије литургије служен је помен за 463 мученички пострадалих становника Садиловца и околних мјеста.
Он је подсјетио да су усташе у љето 31. јула 1942. године у овом светом храму побиле 463 Срба из Садиловца и околних мјеста, а након тога запалиле цркву.
„Сабрали смо се, хвала Богу, у доста великом броју, сјећајући се жртава и молећи се Богу за покој њихових душа“, рекао је парох Славнић.
Драган Гвозденовић, један од потомака садиловачких жртава и ктитора ове цркве, рекао је да се на овом мјесту потомци жртава окупљају већ шесту годину и одржавају парастос за 463 жртве убијене у храму, међу којима је било 149 дјеце млађе од 13 година.
„Тренутно у овом селу више нема никога, осим једном годишње када дођемо на помен“, додао је Гвозденовић.
Синиша Љубојевић, замјеник жупана Карловачке жупаније, истакао је да су садиловачке жртве опомена цијелом човјечанству „како се на свиреп начин одређени народ односио у одређеном тренутку према српском православном живљу“.
Подсјећајући да су жртве у Садиловцу и жене и дјеца, Љубојевић је Срни рекао да је ово велика опомена на сва зла која су се догодила за вријеме НДХ.
„Многа су стратишта, мучеништва…Садиловачке жртве су једне од оних којих се требамо сјећати и молити се, не само за душе жртава, него и оних који су то урадили“, каже Љубојевић, који је члан Српског народног вијећа.
Он је рекао да ће увијек дати свој допринос и као замјеник жупана и као Србин на овом подручју да се све нове генерације подсјете и опомену да се овакво зло не смије поновити.
Усташки зликовци су 31. јула 1942. године у овој цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и дјеце, од којих 149 млађих од 13 година из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села.
Једини гријех ових невино пострадалих људи био је то што су били православни Срби.
У овом стравичном злочину у току Другог свјетског рата, нестало је 70 одсто становништва овог краја.
Данас у Садиловцу, који је комплетно спаљен 4. августа 1995. године, нема Срба.