СРНА, 25. 7. 2023, Служени парастоси за Србе убијене у Хранчи и Магашићима

Спомен, илустрација Фото: РТРС

Код централног Спомен-крста на градском гробљу у Братунцу данас је служен парастос и положено цвијеће за 20 убијених Срба из насеља Хранча у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо погинуло на данашњи дан 1992. године, а нико није одговарао пред правосуђем за овај тешки злочин.

Овим је обиљежена 31 година од погибије седам српских цивила из овог насеља, међу којима су биле три жене – Живанка Лукић, Достана Цвјетиновић и Љубица Мирковић.

Мјештанин Драгомир Митровић нестао је десет дана прије овог напада на Хранчу и још није пронађен. Њега су муслимански војници ухватили и изгубио му се сваки траг.

Осим породица настрадалих, цвијеће је положила и делегације општине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

Предсједник братуначке Борачке организације Зоран Гвозденовић рекао је да се обиљежава 31 година од страдања Срба у Хранчи и да је то један у низу злочина без казне, који су током 1992. године починиле муслиманске снаге над Србима у овој општини, односно регији.

„Не смијемо и нећемо заборавити наше жртве, јер сјећање на њих подсјећа на стварање и одбрану Републике Српске и слободу која она гарантује српском народу са лијеве стране Дрине“, поручио је Гвозденовић.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић истакла је да су ови гробови једина истина и питала гдје је правда.

Нико није процесуиран за убиства цивила и масовне бројне злочине почињене над Србима у околини Братунца и Сребренице.

„Стравичан злочин десио се у том селу на данашњи дан 1992. године, прије 31 годину. Убијено је седам мјештана, од којих три жене код својих кућа. Предмет везан за овај злочин налази се у Тужилаштву БиХ, оптужница није још подигнута и Тужилаштво чека да свједоци и злочинци помру и да се предмет затвори као да се ништа није десило“, рекла је Филиповићева Срни.

Она је и данас указала да правосуђе БиХ селективно дијели правду и амнестира починиоце злочина над Србима опструишући процесуирање починилаца злочина, а кажњавањем Срба и за неке недоказане случајеве.

Према њеним ријечима, предмет везан за Хранчу у Тужилаштву БиХ означен је као „сложен и сакупља прашину“.

Она каже да су напади извођени неколико дана на Загоне, Горње Магашиће и Хранчу.

Филиповићева је подсјетила да је у Горњим Магашићима убијено осам српских цивила 20. јула 1992. године, па на српска страдања у четири села на Петровдан те године и још низ села гдје је у једном дану убијано по 10 или 20, па до 50 и више мјештана и да нико није одговарао.

„Неизвјесно је да ли ће оптужнице икада бити подигнуте, а када дођу на ред да ли ће бити преживјелих свједока да потврде шта се дешавало и ко је и како починио злочине и да ли ће бити живих починилаца. То је доказ да у БиХ нема правде за Србе“, рекла је Филиповићева.

Она је истакла да су породице огорчене због рада правосуђа БиХ, селективног приступа предметима ратних злочина и дијељења правде јер годинама Тужилаштво и Суд процесуирају Србе, а опструишу подизање оптужница и вођење поступака против починилаца злочина над Србима што се може окарактерисати као правосудна диктатура и терор над породицама српских жртава и српским народом, који трају више од двије деценије.

„О злочинима ћемо говорити стално и чувати сјећање на наше настрадале, преносећи истину о српском страдању и судској неправди“, поручила је Филиповићева.

Мјештанин Хранче Миленко Млађеновић био је тешко рањен на данашњи дан прије 31 годину.

„Задобио сам прострелну рану кроз плућа и док сам био свјестан тражио сам воде. Мислио сам да издишем и да су ми посљедњи тренуци живота. Нису ми дали воде у том хаосу и преживио сам након дугог лијечења“, присјећа се Млађеновић.

Он каже да је напад на село почео са свих страна уз страшну галаму и вику што је давало утисак да је огроман број нападача.

„Након рата неки познаници Бошњаци причали су ми да је у том нападу учествовало 600 припадника муслиманских војних формација из Сребренице и околних села предвођених Насером Орићем“, рекао је он.

Гордана Стевановић каже да је њена мајка Љубица Мирковић убијена са леђа, бјежећи, 200 метара од куће према Братунцу и ту је масакрирана.

Група мушкараца пружала је отпор до стизања помоћи из Братунца, што је омогућило да се спаси неколико тешко рањених мјештана, јер нападачи нису остављали живе Србе које су стигли без обзира да ли су то цивили и нејач.

На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице упале су у ово село са више страна, убијајући српске цивиле код њихових кућа.

У Хранчи, као и осталим селима око Сребренице и Братунца, муслиманске формације побиле су становнике које су затекле, опљачкале покретну имовину, а куће и осталу непокретну имовину попалиле.

Преживјели мјештани причају да је напад почео око 15.30 часова, да је запуцало са више страна и уз галаму, лупање о неке лимове и слично и вику упали су у село и убијали све редом вичући: „Хватај их живе, штеди муницију“.

Убијено је седам мјештана у двориштима, а већина становника успјела је да се извуче низ корито Глоговске рјечице према Братунцу.

Хранча је окружена муслиманским селима и напад на село изведен је са свих страна.

31 година од када су комшије муслимани у Братунцу убили шест жена, међу којим и једну трудницу

У Братунцу је обиљежена 31 година од када су муслиманске снаге убиле осморо мјештана села Магашићи, од којих шест жена, а међу њима и једна трудница.

Према свједочењу очевидаца, комшије муслимани, из Глогове и Бљечеве, 20. јула 1992. године, у Магашићима код Братунца починиле су један од најгнуснијих злочина, усмртивши цивиле, који су тог дана радили на њивама, а село запалили.

Александар Лончаревић сваког 20. јула долази на сестрин гроб, пали свјећу и присјећа се да су му сестру убили зликовци из Сребренице и комшије муслимани, а да за то још нико није оптужен нити процесуиран.

– То су све наше комшије, да их сад не набрајам, немам снаге, можда их сваки дан и срећем. Они су њих побили ни криве ни дужне цивиле, али немам снаге више ни да причам али ћу и даље да долазим због своје сестре – каже Лончаревић.

Из Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила општине Братунац истакли су да је Тужилаштво БиХ 2019. године, обуставило истрагу о предмету Магашићи. Навели су, због недостатка доказа.

Додају да се управо због тог некажњеног злочина опет понавља ситуација да појединци звецкају оружјем. Изјава Насера Орића да је све почело на Дрини и да ће се све ту завршити, из Незука поново је узнемирила страсти.

– Највише боли чињеница да муслимански вођа поново пријети, међународна заједница ћути не реагује на то – додао је Иван Петровић из Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила општине Братунац, преноси РТРС.

Само пет дана касније, након овог злочина, убијено је још седморо мјештана српске националности у сусједном селу Хранча. У нападу на то мјесто рањено је 22 лица, село је спаљено, док породице убијених и данас чекају правду.