Спомен, илустрација Фото: Глас Српске
Ликвидација девет припадника Српске војске Крајине на Меденом брду на Динари остала је некажњена пуних 28 година упркос бројним доказима да су војници убијени након што су заробљени, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“.
Подсјетивши да су војници заробљени 26. јула 1995. године и да су били у рукама припадника Хрватске војске и ХВО-а, у „Веритасу“ су истакли да је то потврдио и разговор на непријатељској страни који су пресрели везисти Српске војске Крајине.
Ускоро је кренула и хрватска војно-полицијска акција „Олуја“, која је довела до пада Републике Српске Крајине, егзодуса крајишких Срба и до много жртава, па је, напомињу из „Веритаса“, група заробљених војника остала у другом плану.
За њих се није знало ништа све док из Комисије за нестала лица Херцег-Босне 1998. године није стигла вијест да су ловци на Динари у једној вртачи, на предјелу Медено брдо, уочили гомилу костију.
„Чланови Комисије за нестала лица Републике Српске, са колегама из Комисије Херцег-Босне, отишли су на извиђање. Ангажовали су хеликоптер Сфора за извлачење костију. Посмртни остаци извађени су у новембру 1998. године и пребачени у Бањалуку. Тада је из вртаче извучено шест скелета, а три су у априлу 1996. ексхумирана из масовне гробнице Камен код Гламоча“, наводе из „Веритаса“.
Међу ексхумиранима из вртаче на Меденом брду идентификовани су посмртни остаци Здравка Вујка, Миленка Радишића из Велике Главе, Дамира Манојловића из Ивошевца, Милана Мацурана из Кистања, те Љубомира и Милорада Урукала из Братишковаца.
Из масовне гробнице Камен идентификовани су Маринко и Винко Ковачевић из Ервеника и Жељко Ераковић из Братишковца.
У Републици Српској тада још није рађена идентификација ДНК методом, а класичним путем кости се нису могле потпуно раздвојити, па су породице одлучиле да их сахране заједно на Пердуовом гробљу у Бањалуци.
Удружење Далматинаца у Бањалуци је 2004. године настрадалој деветорици бораца Српске војске Крајине подигло споменик на самом улазу у Пердуово гробље.
Представници „Веритаса“ наглашавају да локација на којој су нађени посмртни остаци ових људи, повреде на костима, трагови на одјећи, обући и опреми, на несумњив начин указују да су убијени по заробљавању и бачени у вртачу, односно у масовну гробницу, са очитом намјером да буду ликвидирани, као и да буду затрти трагови злочина.
