Срна, 26.11.2015, У манастиру Радовашница одата почаст страдалим Србима

Манастир Радовашница, Ваљево Фото: Dilic, Википедија под лиценцом GFDL

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 26. НОВЕМБРА /СРНА/ – Чланови Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, у сарадњи са Црвеним крстом Републике Српске, посјетили су данас манастир Радовашница код Шапца, гдје су се поклонили сјенима око 9.000 Срба страдалих у протеклом рату на простору БиХ и Хрватске.

„Циљ наше посјете јесте да се поклонимо сјенима и одамо почаст за 9.000 страдалих Срба, чија су имена уклесана у овом манастирском комплексу. Игуманија је са благословом прихватила наш долазак и ми смо данас на овом светом мјесту прислужили свијеће за страдале Србе и присјетили се ликова и наших најрођенијих који су положили своје животе на олтар отаџбине“, рекао је Срни предсједник Организације Мирко Вранић.

Он је захвалио представнику Црвеног крста Републике Српске Момиру Шкиљевићу за помоћ породицама заробљених и несталих са подручја Сарајевско-романијске регије у организацији ове посјете.

Манастир Радовашница, у подножју сјеверне стране Цера и удаљен 23 километра од Шапца, послије више од седам деценија опет је у пуном сјају. Обновљен је захваљујући Милици Абт, Српкињи родом из Семберије, која је живјела више од три деценије у Швајцарској.

Обновљену богомољу је 28. јула 2013. године освештао Његово преосвештенство епископ шабачки Лаврентије, уз саслужење епископа сремског владике Василија и викарног владике Андреја, свештенства и монаштва и уз присуство мноштва вјерника.

Милица је за подизање здања из пепела, које су фашисти 1941. године порушили и спалили, дала око 400.000 евра.

Ову племениту жену, која је била искушеница у том манастиру, замонашио је тада владика Лаврентије и дао јој име Евгенија.

Манастир је посвећен светим арханђелима Михаилу и Гаврилу и задужбина је краља Драгутина Немањића. Манастир је сачувао многобројне драгоцјености, од честица светих моштију до вриједних икона и реликвија.

Улазна врата, као и други отвори на манастирској цркви, опточени су аранђеловачким мермером. Богомоља је урађена од чувеног радаљског камена, а иконостас и сто у олтару од бијелог аранђеловачког мермера.

Недалеко од манастирске цркве и старе звонаре, налазе се остаци цркве из доба Немањића. Од њене припрате остао је камен површине метра квадратног који обилазе многобројни вјерници јер се вјерује да се на том мјесту могу излијечити разне болести.