У Броду ће данас бити служен помен за 88 српских цивила и бораца чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице откривене послије ослобођења ове општине у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.
Помен ће бити служен у 10.30 часова на градском гробљу крај спомен-плоче на мјесту масовне гробнице, најављено је из општинске Борачке организације.
„Молитвеним поменом, паљењем свијећа и полагањем цвијећа отимамо од заборава невино страдале српске жртве“, напоменули су из Борачке организације Брод.
Према подацима Борачке организације Брод, у масовној гробници на градском гробљу, након ослобођења ове општине, пронађено је 88 тијела убијених српских цивила, бораца и војника ЈНА.
Прва ексхумација урађена је од 26. априла до 14. маја 1993. године, када су идентификована 44 тијела.
Из масовне гробнице нису идентификована 44 тијела која су била сахрањена на градском гробљу са ознаком „НН“, а нешто касније поново су ексхумирана и превезена у гробницу у Бањалуку.
„Још нема процесуираних за овај стравични злочин над српским народом. Живимо у нади да ће доћи дан када ће злочинци одговарати, а истина угледати свјетлост дана“, рекао је Видић.
Начелник општине Брод Зоран Видић рекао је да је ова локална заједница 1992. године била град-логор у којем је било 10 логора за Србе и да је постојало пет већих масовних гробница.
Он је истакао да се данашњим поменом његује сјећање на невино страдале српске жртве.
„Чињеница да се 30 година окупљамо, да се појављују нове генерације, можда је показатељ колико поштујемо наше невине жртве и колико волимо Републику Српску, јер су њихови животи уткани у темеље Српске“, рекао је Видић.
Предсједник Удружења логораша општине Брод Ане Михајлов каже да је од почетка 1992. године до 6. октобра у Броду било формирано 10 сталних логора и неколико повремених у којима је у једном периоду било чак 2.000 логораша.
„Како је Војска Републике Српске ослобађала одређене општине, тако су Хрватска војска и друге паравојне снаге пребацивале логораше и ратне заробљенике у Брод. Када је ослобођена Дервента логораши су пребачени овдје, затим из српских села из Оџака. Многи пролазници су ухваћени на мосту на ријеци Сави и заточени у логор. Многима се не зна судбина. Већина пронађених тијела у масовној гробници су логораши или људи који су са кућног прага одведени и убијени“, рекао је Михајлов.
Стана Дујанић изгубила је сина јединца Мирослава који је тада имао 20 година.
„Син је био заробљен, а онда су га запалили, приказали га као хрватског војника са причом `шта четници раде од хрватског војника` из Оџака. Tо је био мој син, ето шта су све радили од наше дјеце. Касније је овдје у гробници нађен када је била ексхумација. Било је жалосно гледати оне сандуке и тијела у гробници, као да је било јуче“, присјећа се Дујанићева.
Милена Југовић у гробници је пронашла посмртне остатке супруга Недјељка и сина Драгана, који су убијени као цивили 1992. године.
„Супруг је повезао дијете код љекара у Дервенту, јер је био рањен. Застављени су на путу и враћени, те стријељани код `Житокомбината` у Броду. Нико није одговарао, а убијени су само зато што су били Срби и што су имали презиме Југовић“, каже Милена.
Вијенце код спомен-плоче положиле су породице убијених, делегација Борачке организације Брод и друге организације проистекле из Одбрамбено-отаџбинског рата, те представници локалне заједнице и политичких партија.
У марту 2000. године, на мјесту масовне гробнице, Борачка организација Брод поставила је спомен-плочу.
Организатори обиљежавања су општина Брод и Борачка организација.