СРНА, 27.12.2915, Владика Хризостом: СПЦ ће отргнути од заборава српска стратишта

Добој: Владика Хризостом на духовној академији поводом 100 од успостављања аустроугарског логора за Србе у Добоју 1915. Фото: СРНА

ДОБОЈ, 27. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом изјавио је данас у Добоју на обиљежавању 100 година од интернације Срба у добојски логор да ће се Српска православна црква борити да сва српска стратишта буду отргнута од заборава.

Владика Хризостом напоменуо је да је добојски логор, први цивилни концентрациони логор искључиво за православне Србе из централног и источног дијела Босне, Аустро-Угарска плански осмисила да би тај простор био ослабљен од српског елемента.

Епископ зворничко-тузлански задовољан је што ће на мјесту некадашњег логора бити изграђен нови споменик да би од заборава били отргнути они који су само жељели да живе у миру и слободи на својим огњиштима, а због чега су у Другом свјетском рату, али и посљедњем страдали многи Срби.

Владика Хризостом је указао да се мора обновити култура сјећања на српске жртве и страдања како се више не би, као на примјеру добојског логора, догађало да падну у заборав због политичке подобности.

Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радомир Граонић рекао је да Влада Српске, обиљежавањем 100 година од интернације Срба у добојски логор, показује да српски народ није заборавио своје славне претке и невине жртве које су положене на олтар слободе.

Предсједник Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца „1912-1918″ Владимир Шеварика каже да је Добој град херој 1915, 1941. и 1991. и синоним борбе српског народа за слободу на овим просторима.

Шеварика напомиње да култура сјећања мора да постоји, јер је током 20. вијека у пет ратова животе изгубило више од три милиона најрепродуктивнијег дијела Срба.

Замјеник градоначелника Добоја Драган Василић рекао је да се приводи крају изградња споменика „Добојски логор 1915-1917″ у непосредној близини жељезничке станице, гдје је у Првом свјетском рату био аустроугарски логор за интерниране Србе.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је раније да су аустроугарске власти прве српске цивиле довеле у логор 27. децембра 1915. године, те да је укупно кроз логор прошло 45.751 Срба, од којих око 17.000 жена и дјеце.

Савановић, који је уједно и предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, навео је да је логор организован из настојања Аустро-Угарске да, након побједа Србије на Церу и Колубари, у Подрињу створе тампон зону у којој не би живјели Срби, што је још један доказа аустроугарске тежње да понизи, уништи и расели Србе.

Вијенце на Спомен-костурницу положили су владика Хризостом, изасланици предсједника Републике Српске, Владе, Народне скупштине, српског члана Предсједништва БиХ, те делегације Tрећег пјешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага БиХ, Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца „1912-1918″, борачких организација и града Добоја.

Епископ зворничко-тузлански Хризостом јутрос је након литургије служио и парастос у Храму Светог Петра и Павла.

У Добоју је јуче отворена изложба фотографија и докумената добојског логора, а потом је одржана и духовна академија.

Према подацима из књиге „Добојски логор“ аутора Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изјава преживјелих логораша, аустроугарски логор био је на простору садашње добојске Жељезничке станице, а заробљени Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно угинули коњи аустроугарске војске од заразне болести „сакагије“.

Логор је основан 27. децембра 1915. године и био је у функцији до 5. јула 1917. године.

У помен жртвама добојског логора Српска православна црква је у септембру 1938. године објавила књигу „Споменица 1915-1917″ и у порти добојског Саборног храма Светих апостола Петра и Павла освештала изграђену Спомен-костурницу у којој се налазе ексхумирани посмртни остаци око 12.000 жртава аустроугарског логора.

Обиљежавање 100 година од интернације Срба у добојски логор организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.