Срна, 28.4.2016, Навршава се 21 година од злочиначке акције „Бљесак“

Окучани 1995 – прогон Срба из Западне Славоније („Бљесак“) Фото: Б92, screenshot

У операцији „Бљесак“, 1. и 2. маја 1995. године, убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце

БАЊАЛУКА, 28. АПРИЛА /СРНА/ – Првог маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 житеља Западне Славоније, која је била под заштитом УН, што је довело до страдања и протјеривања српског становништва.

У операцији „Бљесак“, 1. и 2. маја, убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце.

Током „Бљеска“ поубијано је укупно 28 мјештана села Медари код Нове Градишке, а хрватски војници нису никог поштедјели, чак ни животиње: псе, мачке и кокоши.

Највише је страдала породица Мирослава Вуковића, којем су, на звјерски начин, убили два стрица – Ранка и Милутина, као и њихове породице.

Хрватске војне и полицијске снаге извршиле су агресију на Западну Славонију, која је тада била зона под заштитом УН – такозвани сектор „Запад“, а српско становништво је затечено на спавању.

Срби Западне Славоније кренули су тада у егзодус спасавајући животе, а на путу према „мосту спаса“ преко ријеке Саве, који води у Републику Српску, колоне српских избјеглица сустизале су авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.

Разбацани лешеви, унакажена тијела жена, дјеце и старијих особа, преврнути трактори, коњске запреге и ствари – то су призори који су се 1. и 2. маја 1995. године могли видјети у насељу Нова Варош у Хрватској, као и дуж магистралног пута Окучани-Стара Градишка-Градишка.

Припадници аргентинског контингента Унпрофора посвједочили су тада да су хрватске снаге цистерном спирале крв са асфалта на путу према насељу Нова Варош.

Овај пут је касније пресвучен новим слојем асфалта како би били склоњени сви трагови овог злочина.

Западна Славонија данас, 21 годину након „Бљеска“, претежно је пуста, без већег повратка Срба. Оно мало Срба што се вратило најчешће су старци који желе да умру на родном огњишту, док су млађи, углавном, избјегли у Србију и Републику Српску, гдје су засновали породице и започели нови живот.

Служењем парастоса, полагањем вијенаца на спомен-плочу и спуштањем вијенаца и цвијећа у ријеку Саву, у Градишци ће 1. маја бити обиљежена 21 година од страдања и егзодуса Срба.

Предсједник Удружења Срба протјераних из Западне Славоније Крсто Жарковић наводи за Срну да програм обиљежавања почиње у 10.30 часова служењем парастоса у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Градишци.

Жарковић је истакао да је у 11.30 часова предвиђено обраћање предсједника Републике Српске Милорада Додика, те полагање вијенаца на спомен-плочу погинулим Србима из Западне Славоније, која се налази испред Цркве Покрова Пресвете Богородице.

У 12.00 часова предвиђено је традиционално спуштање вијенаца и цвијећа са моста у ријеку Саву као знак сјећања на страдале, а у 12.30 часова даћа у просторијама цркве.

Жарковић истиче да је поражавајућа чињеница да ни након 21 године нико није одговарао за злочине над Србима у операцији „Бљесак“.

„Српска удружења и чланови породица српских жртава никада неће одустати да правда, која је некада спора, али на крају ипак достижна, кад-тад угледа свјетло дана и да лица која су извршила овај злочин одговарају“, истиче Жарковић.

Да би ово питање било ријешено, неопходно је да га покрену посланици српске националности или неко законодавно тијело у хрватском Сабору.

Предсједник Удружења Срба избјеглих из Крајине и Хрватске Петар Џодан сматра да за злочине над Србима у операцији „Бљесак“ нико није одговарао јер су Срби у Хрватској 90-тих година били колатерална штета свјетских моћника на Балкану.

„Срби који су остали до данас да живе у Хрватској проживљавају одређене тортуре и прихватају све услове који им се намећу да би опстали, а они који су протјерани расути су по читавом свијету“, наводи Џодан за Срну.

Када је ријеч о српској имовини у Хрватској, Џодан каже да је један дио имовине Србима враћен у девастираном стању, док су све вриједности уништене, али, што је најважније, уништени су људи као индивидуе и личности.

„О повратку Срба у Хрватску више се не говори нити има било какве активности по том питању, јер је првобитно одбијен наш захтјев за масовним повратком, већ је прихваћен појединачан повратак Срба у Хрватску који нема резултата“, истиче Џодан.

Приредио : Миломир САВИЋ