Срна, 28.8.2015, Жене и дјеца из Љубљенице живи спаљени на Велику Госпојину

Љубљеница: Споменик Србима страдалим у хрватском погрому на Велику Госпојину 1941.год. Фото: Срна

БИЈЕЉИНА, 28. АВГУСТА /СРНА/ – Усташе су на данашњи дан 1941. године, на православни празник Велика Госпојина, живе спалили у једној штали жене и дјецу из села Љубљеница, у општини Берковићи.

Миленко Јахура, предсједник Српског националног друштва „Пребиловци“, каже да су том приликом из породице Вукосав изгорјели Цвијета, Дара, Славко /15 година/, Стоја /10 година/, Наста, Цвија, Даница, Славко /осам година/ и Анђелко /осам година/.

Из породице Геле живи су спаљени Петра, Анђа, Љубица /четири године/, Мара, Миленко /осам година/, Миленка /шест година/, Љубица /двије године/, Даница, Бранко /15 година/, Миленко /12 година/, Анђа /двије године/, Владо /12 година/ и Боро /10 година/.

Из пламена је искочила и побјегла једино деветогодишња Славојка Вукосав.

Комшије Хрвати и муслимани су их истјерали из кућа, под изговором да их `селе у Србију` и уз батине потјерали ка штали породице Гело.

„Ту су их све затворили. Кров штале био је од сламе, а злочинци су убацили и додатне бале сламе. Испред врата су стајали злочинци са гвозденим вилама. Њима су у ватру враћали живе буктиње, мученике који су искакали из запаљене штале“, наводи Јахура.

Једну дјевојку су претходно силовали. Славојкиног брата, који је искочио из штале, убили и бацили поново у пламен.

Са тешким ранама преживјела је и Спасенија Гело, али је послије неког времена умрла.

Злочин су извршиле усташе, комшије жртава. Предводили су их Балдо Бошковић – Кракић, Смајо Ризвановић, Стојан Маслаћ, Хасан Бајгорић – Хоџа, Божо Папац и други.

Око штале, која је горјела, злочинци су се веселили и подврискивали на крике мученика, а на оближњој пољани хрватске дјевојке су играле у колу и пјевале.

„Тако су пјесмом, игром и чашћавањем прославили злочин који су починили. Одмах затим, подијелили су имања својих жртава, онако како су се претходно били договорили“, каже Јахура.

Позната су имена 44 жртве из овог села у Другом свјетском рату, од којих је 23 са презименом Гело. Они су потпуно истријебљени, а презиме угашено.

Из породице Вукосав, убијена је 21 жртва. Одрасли српски мушкарци из села, њих 10, презимена Вукосав и Гело, поубијани су уочи Видовдана, 27. јуна 1941. на Шћепан Крсту и бачени у јаму Баров до.

Љубљеница је мало село у историјској жупи Дубраве, у доњој Херцеговини. До 1992. била је у саставу општине Столац, а сада припада Берковићима, Република Српска.