СРНА, 28. 8. 2922, Обиљежена 81 година од страдања Српчана у Славонији [Мапа]

Спомен, илустрација Фото: Фонет

Испред спомен костурнице на градском гробљу у Српцу данас је служен парастос за 13 невиних жртава усташког терора, који се десио на празник Велику Госпојину 28. августа 1941. године у славонској шуми Радиња, и више од 50 жртава страдалих у Дубочцу и Кобашу.

„У овој спомен костурници су покопани посмртни остаци 13 наших грађана, које су на превару похапсиле усташе и на силу пребациле преко ријеке Саве у славонску шуму Радиња, гдје су на свиреп начин ликвидирани и закопани у једну јаму“, рекао је предсједник СУБНОР-а у Српцу Богдан Давидовић.

Према његовим ријечима, у тој групи било је и седам мјештана из Ситнеша и по један из Доње Лепенице, Жупског Разбоја, Брезовљана, Пријебљега, Ћукала и Српца, чија су имена уклесана на мермерној плочи.

Давидовић је истакао да ово није био једини усташки злочин на подручју србачке општине, који се десио у августу 1941. године.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

„Из нама непознатих разлога до сада се није помињао злочин који се десио 25. августа исте године у Кобашу и сусједним селима Бруснику, Влакници и Сеферовачи“, навео је Давидовић.

Он је рекао да је усташка власт са сједиштем у Дервенти наредила да буде ухапшен 31 православац, који су побијени у Кобашу и Дубочцу и бачени у Саву, а 23 Србина одведено је у Госпић гдје су побијени и бачени у јаму Јадовно.

„Из архивске грађе је видљиво да су у тим догађајима убијена чак четири рођена брата Љубојевић из Кобаша, по три брата Грумић из Брусника и Јовановић из Кобаша, по два рођена брата Гужвић и Ивановић из Влакнице, као и отац Симеун и син Славко Кнежевић из Влакнице“, истакао је Давидовић.

Он је додао да се о овим догађајима дуго ћутало или тихо причало како се не би нарушило братство и јединство народа и народности Југославије.

„Када је у питању страдање Српчана у Радињи, седамдесетих година прошлог вијека појавио се наш суграђанин Милош Скробоња кога је стално мучило гдје се налазе посмртни остаци његовог оца Милана. Радећи у Аустралији упознао је човјека из околине Давора који му је обећао да ће показати мјесто злочина и јаму гдје су покопане жртве“, испричао је Давидовић.

Према његовим ријечима, обећање је испуњено 1976. године, трагови су нађени и жртве су могле наћи смирај у свом завичају.

„У акцију се те године укључио СУБНОР и бивши предсједник Скупштине општине Србац Драго Ђајић, па су посмртни остаци пренесени и покопани у спомен костурницу на Дан општине 11. новембра 1976. године“, додао је Давидовић.

Милош Скробоња рекао је да је имао само три мјесеца када су они страдали и додао да га је увијек вукло да пронађе гдје су побијени јер нико то није знао.

„Међу њима је био мој отац Милан који је имао 37 година када је убијен“, рекао је Скробања и изразио наду да ће се ова традиција наставити, јер се овакав злочин не смије заборавити.

Парастос је служио свештеник Александар Кустурић, а цвијеће су положиле породице страдалих, заједничка делегација општине Србац и Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова, Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и СУБНОР-а.

Обиљежавање ових догађаја је организовало Удружење СУБНОР Србац, уз подршку општине Србац и Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова.