СРНА, 29.6–4.7, Међународна конференција о Првом светском рату

Андрићград: Учесници Међународне конференције о Првом светском рату Фото: Андрићев институт

АНДРИЋГРАД, 29. ЈУНА /СРНА/ – У Андрићевом институту у Андрићграду вечерас је отворена Међународна научна конференција под називом „Године које су промениле свет“, која се бави тематиком Првог свјетског рата и која је окупила 26 историчара из Србије, БиХ, Русије, Велике Британије и Ирске.

Руководилац Одјељења за историју Андрићевог института Мирослав Перишић рекао је да Институт има част и задовољство да буде домаћин историчарима који се баве историјом Првог свјетског рата од Америке до Русије.

„Гости су професори из Лондона, Москве и велики број наших домаћих историчара међу којима је Љубодраг Димић, Војислав Павловић, Миле Бјелајац. Наша очекивања од ове конференије су велика и мислимо да ће она дати једну нову димензију и понудити нове истраживачке резултате, посебно када је реч о Првом светском рату на Балкану и Србији“, истакао је Перишић.

Он је додао да је ово један од завршних догађаја који је Андрићев институт у посљедње четири године организовао поводом обиљежавања стотину година од Првог свјетског рата.

Члан Организационог одбора и професор економије на Лондонској школи Светозар Рајак рекао је да конференција настоји да се позабави темама којима се често не баве историчари, као што су питање окупације, ратних заробљеника, Први свјетски рат у кинематографији, филм у литератури.

„Конференција је значајна из више разлога, због тога што се почетак Првог свјетског рата везује за Сарајевски атентат, што није истина, овај рат је настао из читавог низа околности и фактора који су били узрок за рат“, истакао је Рајак.

Конференција ће трајати до недјеље, 1. јула.

РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ ВОДИ ПОНАВЉАЊУ ИСТОРИЈСКИХ ГРЕШАКА

АНДРИЋГРАД, 30. ЈУНА /СРНА/ – Ревизија историје која није базирана на научним сазнањима је штетна и води понављању историјских грешака, поручили су данас учесници дводневне Међународне научне конференције посвећене Првом свјетском рату, која се одржава у Андрићевом институту у Андрићграду.

Члан организационог одбора конференције под називом „Године које су промениле свет“ Светозар Рајак рекао је да је ова конференција важна не само по броју учесника, већ и по темама којима се бави.

„Данашњи дан је показао до које мере је ова конференција важна, не само по броју учесника, већ по томе што су покренута питања која се често не покрећу када је реч о Првом светском рату“, рекао је Рајак, који је професор економије на Лондонској школи.

Он је нагласио да многи аспекти тих питања нису присутни у историографији Првог свјетског рата код нас, али и у свијету.

Рајак каже да се на панелу о почетку рата говорило о неким новим сазнањима, те о томе до које мјере се Србија може сматрати кривом за почетак Првог свјетског рата.

„У панелу који се бавио ратом на Балкану имали смо прилике да слушамо анализе које су резултат истраживања у мађарским архивима, којима се историчари из Европе нису посебно бавили. У панелу о цивилним жртвама рата, заробљеницима, страдањима чули смо страшне податке о положају цивила током окупације, теми која да готово и није присутна у историографији Првог свјетског рата“, напоменуо је Рајак.

Он је рекао да је кроз панел о Версају, крају рата и посљедицама Првог свјетског рата презентована „жива историја“.

Историчар Велибор Видић из Ваљева говорио је о Ваљевској болници и њеном значају у Првом свјетском рату.

„Двадесети век није био само век страдања, већ и миграција и те велике миграције су почеле тако што је почео прогон Срба у БиХ и Срему. По званичним подацима Министарства финансија Краљевине Србије, преко 200.000 људи пребегло је у Србију, а од тога је 33.000 пребегло на територију ужичког краја, а остало је све пребегло у околину Ваљева“, додао је Видић.

Он је истакао да је то био трагичан догађај, јер је ријеч о великом исељавању народа, који није хтио да оде далеко у унутрашњост Србије, јер је сматрао да ће се рат брзо завршити и да треба да буде што ближе кући.

„Рат се продужио, а Ваљево је добило велики број становника, без обзира на људе који су се исељавали. У првом нападу Аустроугарске војске извршени су велики и страшни злочини над српским цивилима као што су вешања, убиства деце и слично“, нагласио је Видић.

Он је додао да је српски народ страдао са обје стране ријеке Дрине, те нагласио да су, након пада Ваљева, у том граду Аустроугарске снаге смјестиле своје болеснике и рањенике.

Историчар Боривоје Милошевић је говорио о приликама у БиХ након завршетка Првог свјетског рата.

„Почетком новембра 1918. године српска војска је прешла реку Дрину и постепено је почела ослобађати један по један град у БиХ. Гдје год да је долазила, српска војска је била свечано дочекивана и од Срба и Хрвата и муслимана. Владало је тројугословенско расположење код већине становништва“, истакао је Милошевић.

Он је додао да је вријеме које је долазило донијело нова разочарања и код Срба и код других народа.

Међународна научна конфренција која се бави тематиком Првог свјетског рата окупила је 26 историчара из Србије, БиХ, Русије, Велике Британије и Ирске.

Конференција коју организује Андрићев институт завршава се сутра.

Међународна научна конфренција која се бави тематиком Првог свјетског рата окупила је 26 реномираних историчара из Србије, БиХ, Русије, Велике Британије, САД, Шкотске и Ирске.

На конференцији су учествовали историчари из иностранства Олег Ајрапетов /Московски државни универзитет Ломоносов/, Шон Брејди /Тринити Колеџ, Даблин/, Марко Гашић /Лондон/, Фјодор Гајда /Московски државни универзитет Ломоносов/, Јован Заметица /Велика Британија/, Гордана Илић Марковић /Бечки универзитет/, Алан Каминг /Глазгов/, Брус Менинг /Универзитет Канзаса/, Светозар Рајак /ЛШЕ Лондон/, Дмитар Тасић /Универзитет Федерико II, Наполи/, Марвин Бенџамин Фрид /ЛШЕ Лондон/, Алексеј Тимофејев /Филозофски факултет Универзитета у Београду/, Миле Бјелајац /директор Института за новију историју Србије/, Велибор Видић /Историјски Архив Ваљево/, Александра Вранеш /Филолошки факултет Универзитета у Београду/, те Јован Делић /Филолошки факултет Универзитета у Београду/.

У раду конференције учестововали су и Далибор Денда /Институт за стратегијска истраживања, Београд/, Љубодраг Димић /дописни члан Српске академије наука и уметности/, Бојан Јовић /директор Института за књижевност и уметност/, Милош Ковић /Филозофски факултет Универзитета у Београду, Предраг Лажетић /Ваздухопловни музеј, Београд/, Горан Милорадовић /Институт за новију историју, Београд/, Боривоје Милошевић /Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци/, Војислав Павловић /директор Балканолошког института, Београд/, Радослав Распоповић /директор Историјског музеја Црне Горе, Црна Гора и Мирослав Перишић /директор Архива Србије и управник Одељења за историју Андрићевог института.

Ова научна конференција дала је нови допринос знањима о Првом свјетском рату. У оквиру ње, расправљана су питања почетка рата, Првог светског рата на Балкану и у Југоисточној Европи, окупацији, цивилним жртвама и ратним заробљеницима разарања, о крају рата и посљедицама Версајске конференције, као и поукама до којих се могло доћи таквом историјом, али размотрено је и на који начин и у којој мјери је Први свјетски рат оставио трага у историографији, кинематографији и књижевности.

Зборник саопштења са саме конференције, биће објављен до краја године, А конференција коју је организовао Андрићев институт завршена је у недељу 1. јула.

КОВИЋ: АКЦЕНАТ НА ТЕМАМА КОЈЕ ЗБЛИЖАВАЈУ СРПСКИ НАРОД

БЕОГРАД, 5. ЈУЛА /СРНА/ – Историчар Милош Ковић изјавио је данас да Србија и Република Српска треба да имају заједничке наставне планове у образовању и да би акценат требало да буде на темама које зближавају и уједињују српски народ.

Ковић је Срни рекао и да поздравља напоре надлежних из Србије и Републике Српске у активностима на изради заједничких образовних програма из историје, географије, српског језика и књижевности, истакавши да тиме Србија, а ни Република Српска никога не угрожавају.

„Радећи на такав начин ми никога не угрожавамо и као што ми ни на који начин не желимо да утичемо на то каква се историја предаје и учи на територији ФБиХ и на територији суседних земаља, исто тако очекујемо да било ко са стране не одлучује о томе какву ће историју наша деца да уче“, рекао је Ковић.

Он је посебно истакао и да „историја коју треба да уче деца с обе стране Дрине треба бити што јединственија и што блискија“ јер, како је навео, „наша историја јесте заједничка“.

„У њој би акценти требало да буду управо на оним темама које уједињују и зближавају српски народ, а то је пре свега средњовековна историја Немањића, историја Српске православне цркве, историја босанске државе онаква каква јесте, историја српских устанака од Карађорђевића преко Невесињске пушке /српски устанак против Турака из 1875. године/ до Првог светског рата“, рекао је он.

Према његовим ријечима, ту нарочито спада историја геноцида над српским народом у 20. вијеку, у Независној Држави Хрватској, али и ратовима из деведесетих година прошлог вијека.

Ковић је рекао да је то „вероватно једна од најважнијих тема о којој би деца, посебно у Србији, требала да буду много свеснија“.

„Коначно би историчари у Србији и Републици Српској требало да се озбиљније позабаве ратовима из деведесетих година прошлог века, историјом стварања Републике Српске, акцијама `Блесак` и `Олуја` /у којима су протјерани и побијени Србији из Хрватске/ и `Милосрдним анђелом` /НАТО бомбардовањем Србије/“, рекао је Ковић.

ЗАВРШЕНА МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА О ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

АНДРИЋГРАД, 1. ЈУЛА /СРНА/ – Међународна научна конференција о Првом свјетском рату, која је одржана у Андрићевом институту у Андрићграду, значајна је због тога што баца ново свјетло на овај историјски период и даје нова тумачења улоге Србије, али прије свега српског страдања, рекао је Срни руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Александра Вранеш.

Она је истакла да ће Зборник радова који објављује Андрићев институт показати сво богаство дводневне Међународне научне конференције под називом „Године које су промениле свет“, која је завршена данас излагањем учесника о Великом рату у историграфији, кинематографији и књижевности.

„Андрићев институт је и овом приликом показао да је изузетно актуелан када је реч о темама којима се бави и да дубиозно ради на сваком пројекту којег се прихвати“, напоменула је Вранешова.

Она је навела да бројна документа и публикације у Архиву Србије указују на дјеловање и рад српских аутора током Првог свјетског рата.

„Књиге српских аутора, поетска, прозна дела, илустровани албуми, антологије, уџбеници, српске композиције постоје као сведочанства кроз документацију српских штампарија“, рекла је Вранешова.

Она је истакла да је Министарство просвјете у вријеме Првог свјетског рада имало врло позитиван однос према српским наставницима и трудило се да обезбиједи школовање српској дјеци „на страни“.

Вранешова је додала да су значајни часописи које је издавала српска омладина која се школовала у иностранству, те додала да радови српских ђака одишу православљем и показују одлично познавање историје и књижевности.

Дводневна конференција окупила је 26 историчара из Србије, БиХ, Русије, Велике Британије и Ирске.