Изложба и премијера филма „Логор смрти Карасјок“, поводом 80. годишњице прве депортације Срба Фото: RoyalFamily.org
У Краљевском двору у Београду данас је отворена изложба личних предмета Срба ратних заробљеника, заточеника у нацистичким концентрационим логорима у Норвешкој и организована пројекција историјског документарног филма „Логор смрти у Карашјоку“.
Филм је снимљен поводом 80 година од депортације више од 4.000 ратних заробљеника током Другог свјетског рата из Независне Државе Хрватске, Србије и других дијелова окупиране Краљевине Југославије у Норвешку.
Филм говори истиниту причу о трагичној судби ни заробљеника, од којих су 95 одсто били Срби, већином официри и војници Краљевске југословенске војске, који су у Норвешкој били заточени у нацистичким логорима смрти и приморани на робовски рад.
У Карашјоку, најбруталнијем од пет логора у Норвешкој, стопа смртности била је већа него у самом Аушвицу.
Од укупног броја затвореника у Норвешкој, 2.398 се никада није вратило својим домовима. Најмлађи међу њима имао је само 12 година.
Принц Александар Карађорђевић рекао је да је сјећање на најтрагичнија времена у историји човјечанства и чување од заборава страшне судбине својих сународника обавеза коју имају сви припадници српског народа.
„Мудри људи су много пута рекли да треба да знамо историју како се она не би понављала. Зато је цео овај пројекат толико важан, и то не само за наш народ и нашу земљу“, рекао је принц Александар, који је са супругом, принцезом Катарином био домаћин данашњег догађаја.
Он је оцијенио да је веома дирљива прича о српским заробљеницима у Норвешкој током Другог свјетског рата и храбрим Норвежанима који су им помагали ризикујући своје животе.
Филм је већ премијерно приказан у биоскопима у Нишу и Београду, а посебност данашњег догађаја је што је у Двору први пут послије 80 година, изложена колекција личних ствари ратних заробљеника, укључујући играчке норвешке дјеце која су ризиковала животе да дају храну заробљеним Србима.
Аутор изложбе је норвешки историчар Улф Баке, а руководилац пројекта и стручни консултант био је Кнут Фловик Торесен, норвешки историчар, носилац српске медаље части „Милош Обилић“.
Торесен је добио високо српско одликовање за изузетну храброст и допринос у спасавању средњовјековног манастира Српске православне цркве Грачаница током погрома на Косову 2004. године, када су Албанци извршили етничко чишћење протјеравши више хиљада Срба и уништивши велики број српских православних цркава и манастира.
