У ливањским српским селима Губин и Чапразлије данас је служена литургија Ливањским новомученицима и акатист ливањским Србима страдалим од усташке руке 1941. године, међу којима је био и православни свештеник Ристо Ћатић.
У Губину је служена литургија у Храму Успења Пресвете Богородице, а богослужење у Чапразлијама на Пољеницама код новоподигнутог спомен-крста на мјесту гдје почивају мошти Ливањских новомученика из овог села.
У Губину је данас након литургије служен и помен на гробу свештеника Ристе Ћатића из села Сајковића.
Парох ливањски Предраг Црепуља који је служио литургију и помен рекао је Срни да је у љето 1941. у Ливањском пољу на најсвирепији начин побијено око 1.600 Срба.
Усташе су у јулу 1941. године, у данима око Свете великомученице Марине, похапсиле и убиле више од 1.600 Срба, житеља Ливна и села Ливањског поља.
Срби су побијени на бројним стратиштима: Пролог, школа у селу Челебић, јаме Бикуша, Равни долац, Камешница, Tушница, Рубића долац и Греда, јама изнад села Луснић, ливада Tрновац, Мала врата и Кожварица у купрешкој шуми Копривници, те Засеновићи код Бугојна.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Више од 400 мушкараца старијих од 13 година побијено је на стратишту Пролог, а више од 40 у јами Бикуши.
На стратиштима у шуми Копривници убијени су углавном Срби из града Ливна и њихове породице, а у бројним крашким јамама дубљим од 20 метара животе су лаганом и суровом смрћу окончавала дјеца и жене, претежно живи бачени у јаме.
Готово 250 деце није стасало ни за школу, а млађих до 15 година било је више од 600. Многи српски родови су потпуно затрти, а нека ливањска села су остала без иједног становника српске националности.