СРНА, 5. 1. 2024, Парастос Србима убијеним на Божић у Кравици 1993. године

Подриње, Кравица, 7. јануар 1993. године Фото: Архива

У братуначком селу Кравица данас ће бити освештан реновирани спомен-простор и служен парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића на Божић 1993. године.

Освештању споменика и парастосу убијеним Србима присуствоваће и предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић. На тај начин биће обиљежена 31 година од великог српског страдања на подручју братуначке мјесне заједнице Кравица.

Етничко чишћење у средњем Подрињу отпочето је у априлу 1992. године уништавањем свега што је српско.

Муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја наставиле су прогон, убиства и уништавање српског становништва и имовине током цијеле 1992. и почетком 1993. године.

Након бројних злочина почињених у српским селима око Сребренице и Братунца у првој години грађанског рата у БиХ, Орићеви џихадисти су свој крвави пир наставили и 1993. године, када су на православни Божић упали у Кравицу убивши 49 мјештана, а још 80 је рањено. Седам их је нестало и пет их још није пронађено ни након 31 године.

Meђу несталима тог дана су двије жене.

На Божић је село опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице.

Уништено је око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката.

Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избјегавши сигурну смрт преласком у Србију.

Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.

Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, а заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали их у Сребреници, а забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.

Тa пракса није прекинута ни након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН у априлу 1993. године.

Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници лојални тадашњој муслиманској власти, преживjeла је само једна сенилна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу у близини полицијске станице која је у рату била логор за Србе.

Мирковићева је гледала мучења и патње те слушала јауке српских логораша које су тукли и заклали су је зликовци при бјекству из Сребренице да не би свједочила о тим мучењима.

Већина несталих још није пронађена и ексхумирана нити је ко одговарао за њих.

Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких.

Формирале су и логоре за Србе, као што је био логор „пилићарник“ у Горњим Поточаримау који су били затворени сви становници српског села Чумавићи, који су били заробљени, а радило се о цивилима.

Касније је формирано још неколико логора у Сребреници и околним селима у којима су мучени и убијани заробљени Срби, који су на почетку рата остали лојални тадашњој муслиманској власти, а који нису преживјели тортуре и живи дочекали слободу.

Након уништавања српских села најближих Сребреници услиједили су упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Карно, Крњићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање, па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима девет дана касније, када је у та два мјеста убијено укупно 114 Срба од којих 70 одсто цивила.

По проглашавању Сребренице заштићеном зоном УН, умјесто демилитаризације настављени су упади из те енклаве у српска села и, изузимајући три села уз Дрину, уништена су сва сребреничка и велики број села у братуначкој и милићкој општини (више од 100 села), а јединице Насера Орића убиле су око 3.000 Срба, од којих више од половине цивила.

Напади и масакри најчешће су извођени на велике Православне празнике Божић, Петровдан, Ђурђевдан, Видовдан.

Зликовци нису остављали живе ни болесне и непокретне, жене, дјецу и старце, а заробљени су умирали након бруталних мучења и тортура. Живог никог нигдје нису остављали. Тако је било и у Кравици.

Заробљеном Анђелку Млађеновићу из Јежестице, пред мајком Савком, одсјекли су главу, завезали је за возило и одвезли у Сребреницу хвалећи се да су убили четника, о чему постоје фотографије, а Савку су, након што је гледала мучења и клања синова, такође, заклали са још неколико цивила, очевидаца тих злочина.

О томе је свједочио Кравичанин Драгомир Миладиновић чији су синови Ратко и Ђорђе погинули тога дана.

Два дана након масакра пронађено је и сахрањено седам масакрираних тијела, а тек послије два и по мјесеца сахрањено је још 42 пронађених унакажених тијела.

Осим Драгомирових синова Ратка и Ђорђа, на Божић су, бранећи нејач и своја огњишта, погинули још браћа Војислав и Радојко Богићевић, Крстивоје и Иван Ђукановић, Анђелко и Драган Млађеновић, Видосав и Миладин Ђокић, те Вујадин и Миладин Долијановић.

У нападу сребреничких муслиманских снага на Кравицу учествовао је, према свједочењу преживјелих мјештана, велики број Бошњака који су се послије рата вратили на подручје Сребренице и Братунца.

Ни 31 годину од српског страдања нико није одговарао за убиства и злочине у Кравици као ни за остале злочине у великом броју наведених српских села у средњем Подрињу, изузимајући двојицу Бошњака који су осуђени за три појединачна убиства на подручју Братунца.

Божићни напад на Кравицу је, према причама преживјелих, али и историјским подацима, био наставак усташког злочина који је почињен на Видовдан 1944. године, када су усташе из околних села запалиле 38 мјештана српске националности у подруму једне куће у селу Зонићи код Кравице.

Међу запаљенима су били једногодишња Јефа и шездесетчетворогодишњи Павле и Василије Павловић.

За тај злочин нико није одговарао и поучени тим сазнањем потомци кољача из Другог свјетског рата починили су нови злочин вјерујући да поново неће нико одговарати, што се нажалост, обистинило.

Предсједник Борачке организације ове општине Зоран Гвозденовић рекао је Срни да ће у 11.00 часова бити освештан реновирани спомен-простор, а затим ће бити служен парастос и прислужене свијеће за покој душа убијених Срба. За 12.00 часова предвиђено је одавање почасти и полагање цвијећа уз спомен-крст у Кравици за 3.267 погинулих српских цивила и бораца из средњег Подриња и Бирча.

Организатори овог комеморативног скупа су Борачка организација и општина Братунац, те мјесна заједница и Црквена општина Кравица.