
Бањалука: Спомен-костурница у Дракулићу Срба убијених у хрватском масакру фебруара 1942. Срба из Дракулића, Мотика и Шарговца Фото: СРНА, Синиша Пашалић
Усташе, регуларна војска Независне Државе Хрватске, фебруара 1942. године извршиле су покољ над Србима у бањалучким селима Дракулић, Мотике и Шарговац, те у руднику Раковац, а према званичним подацима убијено је најмање 2.315 људи, међу којима 551 дијете.
Под командом натпоручника Јосипа Мишлова и фра Мирослава Филиповића из „Тјелесног здруга Анте Павелића“, усташе су уз помоћ бањалучких усташа убијале Србе без иједног испаљеног метка – сјекирама, ножевима и крамповима.
„Побрините се одмах за тајни покоп поубијаних Срба. Одстраните по могућности одмах све трагове“, гласио је телеграм команде Усташке надзорне службе са ознаком „тајно“.
Телеграм је из Загреба упућен подређенима у Бањалуци шест дана након покоља.
Први споменик жртвама овог покоља подигнут је 1965. године, а од 1991. сваке прве недјеље прије годишњице страдања служи се парастос у насељу Дракулић.
Усташки покољи у бањалучким насељима Мотике, Шарговац и Дракулић, те руднику Раковац били су припрема за напад на Козару у љето 1942. године, али и увод у покушај ликвидације Срба у тадашњој Независној Држави Хрватској, савезници нацистичке Њемачке.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде