СРНА, 6. 5. 2024, Хрватски покољ Срба у Вељуну – циљани злочин геноцида [Мапа]

Парастос Србима убијеним у Вељуну 1941. године Фото: Срна

У мјесту Вељун на Кордуну данас је одржан комеморативни скуп поводом 83 године од усташког покоља више од 500 српских цивила са којег је поручено да је ово био циљани злочин геноцида почињен са намјером истребљења Срба са територије Независне Државе Хрватске.

На скупу који је организовало Вијеће српске националне мањине Слуњ истакнуто је да је ово један од најтежих злочина почињених на овом подручју, на једном локалитету и према једној етничкој групи.

Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац рекао је да су жртве страдале од поретка чији је циљ био истребљење свих оних за које су сматрали да за њих у држави коју стварају нема мјеста, оцјењујући да је ријеч о циљаном злочину истребљења, односно геноцида.

„Ово што се догодило осам дана након масакра у Гудовцу је био доказ стварне намјере, циља и сврхе успостављања тог поретка. Недјељу дана касније у Глини је почињен сличан злочин и за њега није било макар сумњивога повода, али је био исти рукопис, логика и разлог, све мушке од 16 до 60 година старости похапсити и побити“, истакао је Пуповац.

Он је упитао зашто се и други не окупљају на том мјесту ради комемеморације жртава и изразе „јасан став осуде без резерва“.

„Нажалост, то није тако ни на нивоу града, ни на нивоу жупаније“, истакао је Пуповац.

Предсједник Удружења антифашиста Карловца Мирослав Делић поручио је онима који ревидирају историју да им то неће поћи за руком, те истакао да локалне, регионалне и државне власти користе антифашисте и антифашизам само онда када им одговара.

Он је рекао да се не смије дозволити „којекаквим историчарима“ да уче дјецу шта се дешавало.

„Ових дана ћемо обиљежавати Дан побједе над фашизмом. Занима ме колико ће пута бити споменут антифашизам као темељ данашње Хрватске“, поручио је Делић.

Усташе су од 6. до 8. маја 1941. године убиле више од 500 Срба из Вељуна и околине, што је био први масовни злочин над Србима на Кордуну.

Мушкарци из Вељуна и околине похватани су или доведени на превару у зграду жандармеријске касарне и школе у (данас Хрватском) Благају, гдје су усмрћени на звјерски начин хладним оружјем, осим једне групе која је била стријељана.

Усташа Јанко Медвед рекао је пред органима Озне у Карловцу 21. маја 1945. године, описујући масакр, да су усташе водиле групе од по 10 Срба до ископане јаме и тамо их тукле крамповима, ножевима и батинама.

Послије 1991. у Хрватској се десио читав низ напада на спомен-обиљежје жртвама покоља у Вељуну.

 

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде