Срна, 7.5.2015, Изложба о страхотама погрома над Србима – Усташки нож направљен за клање дјеце

Усташки нож, из фонда Музеја револуције на Мраковици, Фото: Срна

Усташки нож намјенски направљен за масовно клање српске дјеце у Другом свјетском рату изазива изузетно јаке емоције код свих посјетилаца изложбе „Анатомија заборава“, постављене у Народној и универзитетској библиотеци /НУБ/ Републике Српске.

„Тек када узмете нож у руке и запитате се: ‘Шта је ово?’ и ‘Како ово ради?’ схватите сву страхоту догађаја о којима изложба говори“, каже за Срну један од аутора иложбе Вања Шмуља.

Овај нож пронађен је на Патрији, под Козаром, гдје су, не само у току офанзиве у љето 1942. године, него у току цијелог Другог свјетског рата, вршени страшни погроми над цивилима.

Према Шмуљиним наводима, међу намјенски прављеним оружјима које су усташе користиле, ножеви имају посебно мјесто, јер њима су масовна убиства обављана без буке.

„Најпознатији намјенски урађен нож који су усташе користиле у логорима НДХ јесте ‘србосјек’ – нож са наруквицом ‘котачем’, израђен по нацистичком пројекту у њемачкој фабрици ’Grafrath gerb. Solingen’“, објашњава Шмуља.

Она наглашава да је овај експонат материјални доказ да је постојао систем који је производио „оруђа“ за масовна убијања, како би својим „постројбама посао учинио ефикаснијим и лакшим“.

„То је систем који је недужне људе, криве само због српског, ромског или јеврејског идентитета, истребљивао на монструозне начине.

То је систем који је смртном казном унапријед кажњавао дјецу као будуће потенцијалне непријатеље хрватске државе, не дозволивши им ни да одрасту у људе, а камоли да постану опасни по националну безбједност“, истакла је Шмуља.

Осим тога, овај експонат значајан је и као симбол страдања српског народа, те као дио историје, али и као доказ који материјализује сам злочин.

„Овај експонат је једини опипљив, тродимензионални дио изложбеног материјала и свакако заузима централно мјесто поставке. Његов значај за изложбу је изузетан, јер он материјализује страхоте приказане фотографијама и документима“, напомиње Шмуља.

Тај нож, власништво Музеја револуције на Мраковици и дио његове сталне поставке, код посјетилаца изложбе изазива реакције какве је тешко ријечима описати.

„Нормалан човјек једноставно не може ни да схвати ни да прихвати да је заиста постојало нешто попут намјенског ножа за масовна клања дјеце“, каже Шмуља.

Она је сигурна да овај експонат посјетиоцима изложбе отвара другачију перспективу за посматрање догађаја из Другог свјетског рата на овим просторима.

Према подацима Удружења дјеце логораша, њихових потомака и поштовалаца „Јастребарско 1942″, из 219 козарских села и градића убијено је и на друге начине уморено више од 11.000 дјеце.

Најмлађа су била у пеленама и колијевкама, а најстарија су имала 14 година.

Пријевремена смрт највише је покосила дојенчад. Њих 1.195 било је старости од неколико дана до неколико мјесеци. Просјечна старост 11.194 убијених дјечака и дјевојчица била је 6,5 година?!

Шмуља каже да је до идеје о организовању ове изложбе дошло посредно, захваљујући академику Србољубу Живановићу, који је своју личну библиотеку тестаментом завјештао НУБ Републике Српске.

У разговорима поводом легата предложено је да НУБ поводом Шесте међународне конференције о Јасеновцу направи изложбу.

Аутори изложбе су библиотекари НУБ Републике Српске Вања Шмуља, Споменка Кузмановић и Љубица Милекић, а поставка траје до 18. маја.

Ана Бенцун