Срна, 7.6.2016, Обиљежено 73 године од геноцида у Долима

Меморијал у Долима Фото: Александар Марковић / Panoramino.com

НИКШИЋ, 7. ЈУНА /СРНА/ – У Долима, код села Миљковац у Пиви, данас су обиљежене 73 године од страдања народа овог краја за вријеме Другог свјетског рата од усташа и фолксдојчерске јединице „Принц Еуген“.

Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом, а на мјесту страдања окупио се већи број Пивљана.

Владика Јоаникије, који је Доли назвао српском голготом и „пивским Јасеновцем“, рекао је да је то најбоље мјесто да се људи измире, преносе црногорски портали.

„Овдје треба да човјек одложи сваку сујету, неслогу и мржњу, сваку пакост. Овдје човјек треба да се оспособи да опрости ближњима, али и да затражи опроштај. Ово је мјесто мира и помирења за наш народ“, истакао је владика Јоаникије и додао да се нада да ће завладати мир како у душама људи, тако и у отаџбини.

Он је додао да је општина Плужине једина у Црној Гори која на црквеним скуповима преузима улогу домаћина и помогне да се сваке године у Долима организује помен невиним жртвама.

Према ријечима професора Јована Делића, не зову Доли без разлога „пивским Витлејемом и Зидом плача“.

У Долима је 7. јуна 1943. године фолксдојчерска јединица “ СС Принц Еуген“ за један час убила 522 људи, међу којима и 109 дјеце, од којих је једно рођено на губилишту.

У сваком селу пивске жупе тих десетак дана 1943. године, када је поменута јединица убила око 1.260 Пивљана, било је по једно стратиште, а Доли су били највеће мјесто страдања.

„Нажалост, о страдању пивског народа у историјским књигама за основце и средњошколце налазе се само двије-три реченице, тако да велики број људи у Црној Гори није чуо за ‘пивску крваву бајку’ коју је преживио само Милош Гломазић и био свједок најтежег злочина у Пиви који се догодио за вријеме Другог свјетског рата. Гломазић је преминуо прије 30 година“, рекао је Делић.

Он је нагласио да су Доли постепено постајали свето жртвено мјесто, а да је жртва дозријевала како је дозријевала и свијест о новим пивским мученицима, о стријељаној дјеци.

„Када је на велику жртву одговорено нашом малом жртвом и када је на жртвено мјесто са Ловћена у Пиву слетјела Његошева капела било је јасно да су жртва и дух свети побиједили вражју јединицу и ђавоље дјело. Мјесто злочина постало је жртвено, па онда свето мјесто“, додао је Делић.

Невине жртве биле су подијељене у три групе – једну су чинили мушкарци старији од 15 година, другу жене и дјевојке, а трећу дјеца. Редослијед убијања био је обрнут.

У тим долинама је 1977. године направљен меморијални комплекс, рад вајара Луке Tомановића, а прије десет година изграђена је и црква, типа ловћенске капеле. Сада се поред цркве гради звоник.

Са Пивљанима су били и побратими из Велике под Чакором које је зближила иста невоља и исто страдање. Tамо је иста СС јединица, потпомогнута брдском „СС Скендербег“ дивизијом, 28. јула 1944. године за само два часа на најсвирепији начин убила више од 500 људи, жена и деце.

У име Величана скуп је поздравио Војо Стешевић.

„Дубоко људски жалимо због свих жртава било гдје да су пале, па и у најновијим ратовима при распаду Југославије за које са највиших државних мјеста стигоше извињења и покајања, али нас боли и што за више од седам деценија нико не окаја злочине фашиста и есесоваца у Велици и Долима“, рекао је Стешевић.

Након причешћа окупљених освештан је и пререзан славски колач који је донио овогодишњи домаћин Жељко Митрић, док ће наредне године домаћин бити Мирко Кецојевић.

Представници општине Плужине на челу са предсједником Мијушком Бајагићем, као и борци, антифашисти и комунисти, положили су вијенце на једно од три спомен обиљежја у Долима.

Организатори помена су општина и Центар за културу Плужине, Епархија будимљанско-никшићка и Манастир Пива.

Одржан пригодан културно-умјетнички програм у коме су учествовали појац Лука Цицмил који је премијерно извео своју пјесму о Јаглики Аџић, гуслар Мирко Вуковић, пјесник Ранко Мићановић и Црквени хор при цркви Светог Јована Крститеља из Плужина.