СРНА, 8.10.2016, Служен парастос за око 2.000 убијених српских ратних сирочића

Српска деца најмлађег узраста у хрватском усташком логору за децу. Први транспорт стигао је на железничку станицу Сисак 3. августа 1942. Фото: принтскрин, youtube

СИСАК, 8. ОКТОБРА /СРНА/ – На Дјечијем гробљу у Сиску служен је парастос поводом Дана сјећања на страдање око 2.000 српске ратне сирочади која су у том граду била заточена од августа 1942. до јануара 1943. године.

Предсједник Градског Удружења логораша Другог свјетског рата Бањалука Добрила Кукољ изјавила је Срни да је овај дан потребно обиљежавати како се овакво зло никада више ником не бих поновило.

Кукољева, која је присуствовала Дану сјећања у Сиску, рекла је да потребно да младе генерације на којима остаје будућност никада не забораве стравичне злочине које су усташе починиле над српском дјецом у дјечијим логорима Сиску и Јастребарском у Другом свјетском рату.

Парастосу су присуствовали представници Српског народног вијећа /СНВ/ у Хрватској, Вијећа српске националне мањине Града Сиска, Српске православне цркве /СПЦ/, православни вјерници, чланови Удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке.

Обиљежавање сјећања одржано је у организацији СНВ и Вијећа српске националне мањине Града Сиска.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. по завршеним операцијама на Козари и Шамарици, а у свом саставу је имао и посебан логор који се службено називао Прихватилиште за дјецу избјеглица.

Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством Женске лозе усташког покрета и Усташке надзорне службе.

Непосредно управљање „Дјечијим прихватилиштем“ било је у рукама усташе и љекара Антуна Најжера.

На споменику на Дјечијем гробљу наведен је податак да је на том мјесту сахрањено око 2.000 дјеце, али због изостанка било каквог систематског истраживања након завршетка Другог свјетског рата не може се сигурно утврдити приближно тачан број умрлих.

Tрадицију одржавања Дана сјећања на жртве усташког логора за дјецу прије неколико година обновили су Српско народно вијеће и Вијеће српске националне мањине Града Сиска.

Ријеч је о догађају у чијој су организацији све до посљедњег рата учествовале образовне институције. Сваке прве суботе у октобру ђаци с подручја Сиска и околине организовано су на самом мјесту догађаја учили о страхотама усташког режима.