СРНА, 9.6.2018, Деветнаест година српског безнађа

Српске Православне светиње на Косову и Метохији Извор: Епархија рашко-призренска СПЦ, kosovo.net

Срби нестају и у региону Пећи и Призрена, гдје их је од скоро 50.000 прије НАТО агресије остало мање од хиљаду, а слична је ситуација и у регији Приштине из које су Срби очишћени. У урбаном дијелу Приштине сада живи седморо Срба?!

ПРИШTИНА, 9. ЈУНА /СРНА/ – На данашњи дан прије 19 година НАTО агресори су оквиру акције „Милосрдни анђео“ извели посљедње нападе на циљеве по територији тадашње државне заједнице Србије и Црне Горе, након чега је Космет остао без више од 200.000 Срба.

Послије 78 дана бомбардовања, услиједило је потписивање Кумановског споразума којим је утврђено да контролу територије Косова и Метохије српска војска и полиција препуштају међународним војним снагама под називом КФОР.

Дана 11. јуна 1999. године српске снаге повукле су се са Космета, да би током ноћи руски контингент међународних снага заузео стратешку тачку на аеродрому у Слатини са ког је касније отишао.

Сутрадан у раним јутарњим сатима, предвођени командатом Мајком Џексоном, припадници КФОР-а – амерички маринци – из правца Македоније почели су да пристижу у Приштину.

Услиједило је распоређивање Британаца у регији Приштине, француских војника у регији Косовске Митровице, Италијана у области Пећи и Нијемаца на подручје Призрена.

На територију Косова и Метохије, у складу са наредбом тадашњег генералног секретара НАTО-а Хавијера Солане, распоређено је више од 37.000 војника из 36 земаља.

Услиједило је усвајање Резолуције 1244 Савјета безбједности којом је легализован улазак мировне мисије УНМИК на Космет с циљем да у одређеном року управља територијом јужне српске покрајине.

У складу са Кумановским споразумом, требало је да се расформира и разоружа терористичка ОВК, али је умјесто гашења преточена у Косовски заштитни корпус, а потом у Косовске безбједносне снаге, да би оне послије, уз сагласност западних ментора, прерасле у војску самопрокламованог Косова.

У протеклих 19 година Космет је остао без више од 200.000 Срба, а очишћени су и, што је најпогубније, и даље се празне српски простори на Космету. Истовремено, толико најављивањи организовани повратак за који се залажу међународни званичници сведен је на промиле.

Од 1. јануара ове године до данас, како је то прије неки дан изјавио Ивица Дачић, министар спољних послова Србије, на Космет се вратило свега двоје Срба, а за то вријеме више десетина српских кућа је продато. Расељено је, према процјенама Српске листе, неколико стотина Срба посебно из региона централног Косова и Косовског поморавља.

Срби нестају у региону Пећи и Призрена, гдје их је од скоро 50.000 прије НАТО агресије остало мање од 1.000, а слична је ситуација и у региони Приштине из које су Срби очишћени. У урбаном дијелу Приштине сада живи седморо Срба?!

КФОР је „забринут“ због напада на српско становништво, како каже генерал Габријел Коучи, али Срби су отјерани из Суве Реке, Малишева, Глоговца, Србице, Истока, Вучитрна /у коме живи само локални прота са супругом/, Подујева, Штимља, Пећи, Дечана, Ђаковице, јужног дијела Ораховца, јужне Косовске Митровице, Малишева, Урошевца и Качаника..

Ускоро би Срби могли нестати и из Обилића, Косова Поља и Косовске Витине, пошто их је у та три града остало по десетак, и то старијих.

Иако је Кумановским споразумом прецизирано да ће се на Космет вратити до 1.000 припадника српских безбједносних снага, војске и полиције, како би превасходно обезбјеђивали манастире, Срби су били принуђени да попопуне десет одсто мјеста у Косовској полицијској служби.

У присуству КФОР-а, УНМИК-а и Еулекса, српске институције су скоро угашене, изузев, дијелом, у области образовања и здравства.

Српске општинске структуре сведене су на привремене органе у 28 општина, а у десет општина са већинским српским становништвом полако се утапају у новоформиране косовске цјелине.

Горан Ракић, предсједник Српске листе и градоначелник сјеверне Косовске Митровице, позвао је сународнике да напусте Косовске безбједносне снаге, да не продају имовину и да не уписују дјецу у средње школе и на факултете у централној Србији, јер се на тај начин, како је рекао, помаже реализација албанског сна да Срба на Космету не буде.

И даље нема ништа од формирања заједнице српских општина, која је предвиђена Бриселским споразумом.

Послије 19 година боравка „мировњака“ на Космету, и даље је исти страх од избијања нових сукоба, а подгријавају га управо припадници међународних снага изјавама да је ситуација забрињавајућа и да само једна варница на сјеверу Косова може да запали цијело подручје.

Неђељко ЗЕЈАК