СРНА, 9.9.2021, Марш „Стазом егзодуса“ Срба са Возуће и Озрена

Помен, илустрација Фото: СРНА

У Стогу код Возуће одржава се марш „Стазом егзодуса“ у оквиру обиљежавања 26 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини ријеке Криваје и са јужног дијела Озрена.

Организатор је Завичајно удружење Завидовићана из Добоја. Предсједник Удружења Зоран Благојевић рекао је Срни да ће 14. годину заредом указати на страдања и звјерске злочине над Србима, послати поруку да се и даље трага за тијелима 129 несталих бораца и цивила, као и да злочинци морају бити кажњени.

Марш ће почети у 7.30 часова у Tумарама на Озрену, а учесници ће се кретати стазом дугом 22 километра.

Благојевић је истакао да је све спремно, да ће се учесници кретати „камионским путем“, који иде правцем Бријесница Горња – Кврга – Малчићи – Боровци – Лозна – Стог, којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ.

„Након марша, грађани ће се окупити код Цркве Светог Ђорђа у Стогу, у којој се налази спомен-обиљежје погинулим и несталим борцима, гдје ће бити служена литургија и положени вијенци“, навео је Благојевић и додао да ће, због околности са вирусом корона, бити ограничен број учесника.

Вијенци ће бити положени и код споменика и крста, подигнутих као знак сјећања на 21 свирепо убијеног српског војника и цивила, чији су посмртни остаци, махом обезглављени, пронађени након завршетка рата.

Благојевић је подсјетио да су Срби из Возуће протјерани са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ, која је у зависности од јединице и смјера напада непријатељских снага, носила називе „Ураган 95″, „Фарз 95″ и „Бадр ал Босна“.

Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Tрећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда „Ел муџахедин“, те НАTО бомбардовања потпомогнутог њиховим јединицама за брза дејства, као и припадницима пакистанског контингента међународних мировних снага.

Из правца Тузле кренуо је Други корпус такозване Армије БиХ, на чијем челу је био генерал Сеад Делић са око 9.000 војника. У саставу тог корпуса су дјеловале 21, 22. и 25. дивизија, те 224. и 225. бригада и друге јединице.

Из правца Зенице кренуо је Трећи корпус такозване Армије БиХ, под командом бригадног генерала Сакиба Махмуљина, који је напао са око 14.000 војника. У саставу тог корпуса су биле 375. тешањска ослободилачка, Седма муслиманска бригада, 327. и 328. бригада, Специјални одред полиције, 35. дивизија, као и одред „Ел муџахедин„, којим су командовали Абу Хамза, Абу Мали и Али Хамад, те друге јединице.

Нападу су се прикључиле и НАТО снаге за брзе интервенције, као и пакистански контингент међународних мировних снага, којима је Сеад Делић захвалио за артиљеријску подршку током офанзиве, за шта, према Благојевићу, постоје писани документи.

Tада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.

Благојевић је подсјетио да су током повлачења српске војске из Возуће у близини коте Ђурића вис 11. септембра припадници Трећег корпуса такозване Армије БиХ заробили око 60 цивила и војника.

„Њих је заробила Друга чета Петог батаљона 328. бригаде, потчињена команданту Трећег корпуса Сакибу Махмуљину“, наводи Благојевић.

Он је нагласио да постоје свједоци и документи да су, између осталих, живи заробљени Миленко Станић, Милован Савић, Милорад, Душко и Милош Пејић, Ранко Ђурић, Чедо Савић, Саво Тодоровић и његов син Живинко, Мирко и Миодраг Матичић, Милош и Митар Јовић.

„Никако не могу да `прогутам` израз – нестали. Зна се именом и презименом да су виђени у кампу одреда`Ел муџахедин`, након којег им се губи сваки траг“, изјавио је Благојевић.

Благојевић каже да ово удружење неће стати док се не пронађу сва тијела погинулих и да је незадовољан радом правосудних органа у вези са почињеним злочинима над Србима у Возући и одсуством покретања кривичних процеса, упркос обимној документацији која им је у више наврата уручена, јер су само пресуђени бивши командант Главног штаба такозване Армије БиХ Расим Делић, и командант Трећег корпуса Сакиб Махмуљин.

Благојевић је рекао да су позната имена и презимена свих у командном ланцу, али да, када су Срби жртве, постоји зид нечињења.

Према подацима Канцеларије за тражење несталих лица Републике Српске, у обручу Возуће приликом извођења операција „Ураган“ и „Фарз“ остало је више од 670 војника Војске Републике Српске и цивила, од којих је 210 преживјело.

У прољеће 1996. године из муслиманских затвора у Тузли ослобођено је 140, из Зенице 40, а из Олова 30 заробљених.

Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године.

Марш „Стазом егзодуса“ је и подсјећање на егзодус и окончање етничког чишћења Срба, и то око 22.000 из Зенице, око 2.000 из Жепча, око 11.000 из Завидовића, око 4.000 из Бановића, који су спас до 1995. године потражили у Возући или им је она била транзит за даље.