Улаз у тунел Бродар Фото: НСПМ, Срна
ВИШЕГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Код спомен-обиљежја код тунела Бродари на граници између Вишеграда и Рудог данас је обиљежено 29 година од страдања осам бораца Војске Републике Српске /ВРС/ и двије медицинске раднице у тунелу у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
Татјана Маринковић, кћерка страдале медицинске сестре Љубице Кастратовић, рекла је да све ове године покушавају да сазнају истину шта се десило, али до данас она није откривена.
„Злочинци за које се претпоставља да су урадили то дјело и даље слободно ходају, нико никада није одговарао за овај злочин. Двије жене, видно обиљежене у санитетском возилу да притекну у помоћ борцима, нису успјеле да преживе“, истакла је Маринковићева.
Никола Медовић из Борачке организације Рудо рекао је да се сваке године састају да обиљеже страдање бораца и медицинских радника.
„За злочине почињене над медицинским радницима нико није одговарао. Настојимо да млађим покољењима пренесемо сјећање и да не заборавимо жртве које су дате за Републику Српску“, додао је Медовић.
Предсједник Борачке организације Вишеград Александар Савић рекао је да је тунел Бродар синоним херојства српских бораца.
„Они су били наш путоказ за ослобођење града и Републике Српске. И живи и мртви су хероји. Живи јер су успјели из казамата да изађу, а мртви зато што су остали не желећи да се предају непријатељу, него су неки извршили самоубиство како би олакшали муке“, навео је Савић и захвалио свима који гаје сјећање.
Начелник општине Рудо Драгољуб Богдановић рекао је да српске жртве нико не уважава, чак и кад погину са видљивим обиљежјем Црвеног крста.
Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да се овакви догађаји морају преносити са генерације на генерацију, да се не би више поновило.
У тунелу на регионалном путу Рудо-Бродар, од 9. до 17. септембра 1992. године војници такозване Армије БиХ опколили су девет бораца ВРС, који су се јуначки борили девет дана, а погинуло је осам бораца ВРС и два здравствена радника.
Према сценарију Вање Булића режисер Срђан Драгојевић, инспирисан овим догађајима, снимио је филм „Лепа села лепо горе“.
