СРНА, 9. 9. 2023, Освештан споменик гатачким равногорцима, враћен дуг прецима

Владика Димитрије на освећењу споменика припадницима Невесињеског корпуса и цивилима пострадалим од комуниста, Гацко, 9.9.2023. Фото; Општина Гацко

У Гацку је данас у порти храма Свете Тројице освештан нови споменик припадницима Голијске и Гатачке бригаде Невесињског корпуса Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) и цивилним жртавама комунистичког терора у тој општини од 1941. до 1950. године, а том приликом је истакнуто да је ово велики дан за Гацко и да је након 80 година испуњен завјет и дуг прецима.

На споменику је уклесано 576 имена погинулих гатачких равногораца и њихових сабораца из пограничних мјеста и жртава страдалих од комунистичке руке у Гацку у том периоду, на челу са командантима војводом попом Радојицом Перишићем и капетаном Милорадом Поповићем, командантом Невесињског ЈВуО, који су са осталима подигли Јунски устанак за опстанак херцеговачких Срба 1941. године.

На освештању је наглашено да откривање споменика у порти старе цркве у Гацку, послије 80 година, за Гацко, Херцеговину и српски народ у цјелини представља велики и саборни дан који су сви дуго чекали.

Свету Архијерејску Литургију служио је Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством епархија из Републике Српске, Црне Горе и Србије, у присуству потомака жртава, борачких организација, представника политичког, друштвеног, културног и привредног живота источне Херцеговине.

Владика Димитрије пожелио је да освештање тог споменика буде почетак праштања, помирења и истинског саборовања.

„Гдје год је рана и злочин морамо бити широки, да се покајемо и помиримо. Нека би дао Бог да се сви покајемо и опростимо једни другима и да ово буде мјесто извор живота за нас“, истакао је владика Димитрије.

Вијенце на спомен-обиљежје положили су представници општине Гацко, општинске Борачке организације и бројни потомци и поштоваоци жртава.

Начелник општине Огњен Милинковић рекао је да су данашњим окупљањем испунили велики завјет и дуг прецима јер је тај споменик завјет и мјесто саборности.

„Мјесто нашег помирења, гдје ћемо једни другима пољубити братске ране, али и мјесто гдје ћемо се завјетовати да ћемо чувати слободу за коју су наши преци, јунаци изгинули и обавезујемо се да ћемо бити достојни потомци“, истакао је Милинковић.

Он је напоменуо да са тог мјеста поручују да су поносни на све чија су имена била забрањена 50 година и помало заборављена 30 година, а данас су уписана златним словима на том споменику.

Милан Никчевић из Одбора за освештање споменика рекао је да је то велики дан за Гацко, који су чекали 80 година.

„Чекало се зато што је, суштински, 1945. године српска идеја поражена, што је наступио неки режим који је био у потпуној супротности са свим оним што су Срби до тада били. Ти људи којима данас подижемо споменик били су борци регуларне Југословенске војске у отаџбини под командом генерала Драгољуба Драже Михаиловића, признатој од свих савезника“, истакао је Никчевић.

Изложба фотографија и архивских докумената „Ликови гатачких Равногораца“, аутора Милана Никчевића, реализована уз благослов и подршку Црквене општине Гацко. Фото: Општина Гацко

Он је нагласио да су ти људи били школовани српски официри, интелектуална елита, српски домаћини, омладина и цвијет српске младости.

„Жељели су демократску Краљевину Југославију у којој би било мјеста за све. Изгинули су због тога што нису хтјели да се одрекну свог имена, своје крсне славе, писма и језика. И то је нешто што ми вијековима бранимо“, напоменуо је Никчевић.

На споменику је остављен простор за наставак уписа имена припадницима ЈВуО из Гацка, чија имена до сада нису била позната, а Одбор за изградњу споменика позвао је све који имају сазнања о њима да доставе податке да би и њихова имена била уписана на споменику.

У оквиру догађаја представљена је и изложба фотографија и архивских докумената „Ликови гатачких Равногораца“, аутора Милана Никчевића, реализована уз благослов и подршку Црквене општине Гацко.

Изложба садржи више од 230 сачуваних фотографија, 600 имена гатачких Равногораца употпуњених њиховим биографијама и изводима из литературе који говоре о њиховом ратном путу и судбинама и неколико десетина архивских докумената који се односе на борбу, конципираних и тематски сложених на 50 паноа.

Историчар Немања Девић синоћ је одржао и историјски час о теми „Војска безгробна и идеја завјетна /Зеленгора, Лијевче Поље, Зидани мост/“ у препуној сали гатачког Дома културе.