Агенције, Срна, 15.5.2015, Дан када је крв горјела – Сјећање на „Тузланску колону“

Сјећање на „Тузланску колону“ Фото: Вечерње новости

Породице побијених војника, као и преживјели учесници колоне, очекују да ће Апелациони суд у Београду за Илију Јуришића, наредбодавца напада на колону, донијети ваљану одлуку, односно да ће потврдити казну од 12 година.

БИЈЕЉИНА, 13. МАЈА /СРНА/ – Прошле су 23 године од злочина муслиманских паравојних формација над припадницима ЈНА, који су 15. маја 1992. у колони напуштали Тузлу.

Војници су се, према ранијем договору са тузланским властима, повлачили из касарне „Хусинска буна“, и требало је да из БиХ, преко Бијељине, крену за Србију.

За овај злочин, у којем је убијено 59 војника, а 44 су рањена, до данас нико није одговарао.

Преживјели учесници колоне, која је нападнута и запаљена, и данас тешко о томе причају, јер их боли сјећање на погинуле и рањене другове – на дан када је „и крв горјела“.

Славко Новаковић, преживјели учесник колоне, данас ратни војни инвалид, каже за Срну да је команда ЈНА постигла споразум са општинским властима у Тузли о мирном и безбједном напуштању града у правцу Бијељине.

Међутим, колону, која је у мирнодопској формацији напуштала град, из засједе су напале паравојне формације „патриотске лиге“, „зелених беретки“ и јединица територијалне одбране БиХ.

„Одговорност за овај напад сносе тадашње власти општине Тузла, које су гарантовале безбједан излазак ЈНА из града“, истиче Новаковић.

Када је ријеч о овом злочину, истиче он, судови и тужилаштва у БиХ не постоје 23 године. „Тамо не постоји нико ко би могао или желио да процесуира злочин над недужним војницима“, констатује Новаковић.

„Оптимиста сам у том погледу, јер Апелациони суд не би требало да буде ни под чијим притиском“, каже Новаковић и напомиње да би пресуда требало да буде позната ових дана.

Он је огорчен (не)радом судова и тужилаштава у БиХ када је ријеч о овом, али и свим другим злочинима почињеним над Србима.

Најбоља потврда чињенице да је напад на колону ЈНА био организован јесте податак да је тузланска регија, одмах послије овог напада, „очишћена“ од Срба и да их је више од 120.000 напустило то подручје да би спасили своје животе.

Преживјели учесници колоне и породице страдалих војника имају огромно повјерење у Владу Српске, јер, наводи Новаковић, захваљујући њој имају прилику да већ неколико година на Брчанској малти, на мјесту страдања, одају пошту погинулим друговима.

Предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић најавио је да ће 15. маја у Тузли, на Брчанској малти, бити обиљежено 23 године од страдања припадника ЈНА, а потом и у Бијељини на градском гробљу у Пучилама.

„Обиљежавамо 23 године од страдања невиних и недужних припадника Југословенске народне армије (ЈНА), који су страдали само зато што су били легални и легитимни војници бивше државе. Нажалост, иако је било договорено мирно повлачење војне колоне, Кризни штаб општине Тузла то није испоштовао и за посљедицу смо имали страдање 59 војника и рањавања њих 44″, казао је Миленко Савановић, министар рада и борачко-инвалидске заштите РС и предсједник Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС.

Савановић је нагласио како се морамо сјећати прошлости, односно да нам догађаји из прошлости морају бити опомена да не заборавимо своју садашњост како не бисмо изгубили своју будућност.

„Поново апелујем на све народе у БиХ да ојачају своју снагу духа и свијести те да мир и слобода немају алтернативу“, закључио је Савановић.

Ненад Стевандић, потпредсједник Народне скупштине РС, казао је како му је изузетно криво што се овакви догађаји обиљежавају под полицијском пратњом и полицијским кордонима.

„Позивам на пијетет и поштовање жртава, јер сви представници Срба из РС и Србије једнако пијетета исказују према сребреничким и свим другим жртвама. Нека нам омогуће да овакве датуме обиљежавамо достојанствено, односно да се више не боримо за равноправност мртвих, јер све су жртве жртве, било коме да припадају“, рекао је Стевандић.

На месту страдања, делегације, преживели из колоне и родбина, упалили су свијеће и положили беле руже, после чега је обележавање настављено служењем парастоса на Градском гробљу Пучиле, где су на Спомен-костурници положени вијенци и цвијеће.