СРНА, Глас Српске, 22.4.2017, По први пут у Великом парку одата почаст убијеним Србима

Спомен, илустрација Фото: Фонет

Сарајево – Делегација Регионалне организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и породица убијених резервиста ЈНА јутрос је у Великом парку у Сарајеву положила вијенац и одала дужну пошту осморици убијених припадника резервног састава бивше ЈНА из групе „Транспортер“.

Ово је први пут да су породице убијених након 25 година од злочина положиле вијенац и одале пошту својим најмилијим на мјесту гдје су страдали.

Предсједник Организационог одбора Мирјана Цабо рекла је новинарима да је на данашњи дан 22. априла 1992. године заробљено осам припадника резервног састава бивше ЈНА и да им се од тада губи сваки траг.

„Од њих осам пронађена су два тијела – Недељка Вујичића и Зорана Марковића, док се за осталих шест још трага и о њиховој судбини се не зна ништа“, нагласила је Цабо.

Она је истакла да, с обзиром да су сви заробљени у истом тренутку, од власти Федерације БиХ очекује да дају одговоре и за судбину осталих шест, како би били идентификовани и сахрањени.

Начелник Одјељења за рад на терену у процесу тражење несталих лица при Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Горан Крчмар сматра да се тијела шест несталих резервиста налазе у Високом гдје су идентификована тијела Вујичића и Марковића.

„Ове године врши се ревизија свих НН тијела у Високом, али још није идентификовано шест тијела из групе ‘Транспортер’. Бојим се да неће бити ријешена судбина тих људи“, истакао је Крчмар.

Он сматра да овај случај може бити ријешен ако постоји воља и да одговор постоји у Тужилаштву БиХ.

„Овај злочин десио се у центру града, имамо жртве, имамо извршиоце и само се тражи одговор гдје су тијела. Овај злочин и те како може бити ријешен само је потребна спремност власти. Првенствено мислим на Тужилаштво БиХ и Институт за нестала лица БиХ“, појаснио је Крчмар.

Невенка Ђокановић, супруга убијеног Стевана Ђокановића, која је дошла са кћерком Сањом и сином Сашом, оптужила је бившег министра одбране Јерку Доку да је прије 25 година слагао да су сви заробљени пуштени кућама.

„До нас су ових година стизале разне информације – да су пуштени кући, да су убијени овдје у Великом парку и да су њихова тијела одвезена на Дариву и запаљена у тунелу, да су у логору Виктор Бубањ, да су пребачени у иностранство, да су запаљени на сметљишту“, навела је Ђокановићева.

Она је истакла да се породице убијених не надају правди знајући, како је рекла, какво је Тужилаштво и правда у БиХ. Ђокановићева очекује да ће одбговорни, ипак, бити осуђени.

„Правда неће бити задовољена ако ће добити доживотну затворску казну или 20, 30 година док нам не нађу тијела да их сахранимо по српском обичају“, нагласила је Ђокановићева.

Стака Вукмановић, супруга Миладина Вукмановића, рекла је да правда неће бити задовољена док Тужилаштво БиХ не уради оно што треба да уради, а то је да казни починиоце.

„Мислим да су на овом мјесту гдје је постављен вијенац стријељани са леђима уза зид. У мају смо добили допис од Доке и Хасана Ефендића у којем је стајало да су приведени, испитани и пуштени кући. Добијали смо информације да су убијени и сахрањени овдје у Великом парку гдје је био јавни ве-це, да су измјештени на ‘Зетру’, са ‘Зетре’ на Дариву у тунел гдје су спаљени“, навела је Вукмановићева.

Она је истакла да је видјела тијело идентификованог Вујичића и да се на њему видјело да је горјело.

„Дај Боже да икада од њих ишта нађемо да их достојанствено сахранимо по српском обичају. То бих највише жељела“, рекла је Вукмановићева.

Вујичићева сестра Зорица Елез наводи да је породици испоручено 85 одсто скелета убијеног Недељка, да је према налазима патолога глава разнесена експлозивном направом, те да су били видљиви трагови паљења.

„Обратила би се Суду БиХ. Ако ико у том суду ради свој посао онако како треба, да овај случај једном заврши да стави тачку на ову причу. Моји су родитељи помрли. Брат није имао породицу. Бојим се да ћу и ја отићи, а да се права истина не сазна до краја“, рекла је Елезова.

За само сат времена живот је изгубило осам припадника бивше ЈНА, који су најприје заробљени на Аеродромском насељу, а потом звјерски ликвидирани у Великом парку у Сарајеву, због чега је тај датум озваничен као Дан несталих Срба Сарајева и Сарајевско-романијске регије.

Ријеч је о Миливоју Лаловићу, Ђорђу Бјелици, Зорану Марковићу, Драгомиру Ђерићу, Стевану Ђокановићу, Влајку Голубовићу, Недељку Вујичићу и Миладину Вукмановићу.

Пред Судом БиХ 11. маја требало би да буде настављен процес у предмету „Велики парк“, у којем су четири лица оптужена за ратне злочине против ратних заробљеника почињене 1992. године у Сарајеву.

Оптужница у овом предмету терети бившег команданта Специјалне јединице МУП-а такозване БиХ Драгана Викића, бившег министра унутрашњих послова такозване БиХ Јусуфа Пушину, те Нермина Узуновића и Младена Човчића.