Мостар: Гроб Алексе Шантића (1868–1924) на српском православном гробљу Бјелушине Фото: Брано Бошковић, brano14
Бивша улица Алексе Шантића у Мостару преименована је у Улицу Миле Будака, јасеновачког злочинца, а у западном дијелу дијелу тог града под управом Хрвата су своје улице добили и Анте Старчевић и Алојзије Степинац, а трагова о постојању Срба са обје стране Неретве сваким даном је све мање, пишу данас „Вечерње новости“.
Професор Ранко Чворо каже да су велики људи који су задужили сва три народа која живе у Мостару – Светозар Ћоровић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Стеван Сремац, доживили своју „посмртну голготу“.
Оригинални споменик Алексе Шантића је, већ првих дана сукоба, бачен у Неретву, а у пламену је изгорила и богата заоставштина Светозара Ћоровића у чијој кући је данас Музеј Херцеговине.
Прије посљедњег рата у Мостару је живјело 30.000 Срба.
У том граду се десило и прво етничко чишћење Срба. Они су протјерани у збјегове прије првих рафала у Сарајеву.
У том периоду запаљена је, а потом и минирана Саборна црква – светиња под заштитом Унеска.
У граду на Неретви данас живи око 5.000 Срба.
