Срна, САНУ, 10.5.2018, Представљен зборник о српском умјетничком насљеђу на Косову и Метохији

Зборник о српском уметничком наслеђу на Косову и Метохији Фото: САНУ

БЕОГРАД, 10. МАЈА /СРНА/ – Зборник радова „Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији. Историја, идентитет, угроженост, заштита“ данас је представљен у сједишту Српске академије наука и уметности /САНУ/, која је и издавач тог дјела.

Зборник је настао од пратеће публикације истоимене изложбе отворене крајем септембра прошле године у просторијама САНУ.

Текстови у овом дјелу детаљно тумаче, разрађују, образлажу и допуњују главне циљеве изложбе, која је, као и Зборник, проистекла из трајне посвећености САНУ изучавању српске културне баштине на Косову и Метохији, речено је на промоцији.

Предсједник САНУ Владимир Костић истакао је да је ова књига покушај да се бар један дио саге о Косову и Метохији трајно сачува.

„То је сегмент лепоте израза, оне естетске димензије једне традиције, религијског утемељења и једног идентитета кроз коју најбрже разумемо када смо и како смо се научили лепоти, и то не само да је препознајемо, него и да је стварамо“, рекао је он.

Костић је навео и да ће САНУ и сви окупљени око овог пројекта, међу којима и Српска православна црква и Народни музеј, моћи сутра или прекосутра, без обзира на историјске исходе овог ружног времена, гласно да кажу да су од свјетске, али и домаће равнодушности отргли и сачували оно најзначајније.

Према његовим ријечима, то су основе или обриси једне културе без које Срби не би могли да буду ни потпуно своји, али ни дио свијета.

„Кажем равнодушности, јер поред свих нас, друштва, државних институција, институција културе и просвете, толико бучних свакодневних патриота – кажем свих нас овако помпезних и претенциозних – највећи интерес за ову књигу и њене поруке до сада су показали тихо, уљудно, али и одлучно они који су свакодневно на ивици одбране вредности и културних образаца – дечански монаси“, напоменуо је он.

Према његовим речима, дечански монаси, уз остале на Косову и Метохији највише заслужују да им ова књига нуде посвећена.

Академик Гојко Суботић указао је да су уредници Зборника Драган Војводић и Миодраг Марковић то дјело обогатили и избором ликовних прилога.

„Са знањем и богатим искуством уредници Зборника целину су пропратили избором ликовних прилога који сами представљају посебну вредност“, нагласио је он.

Марковић, иначе дописни члан САНУ, сматра да је објављивање Зборника било неопходно како би се још једном подсјетила домаћа и инострана јавност да српски народ на Косову и Метохији живи дуже од 1.000 година.

Према његовим ријечима, српски народ, још од времена Стефана Немање до данас на Косову и Метохији непрекидно његује разноврсну стваралачку дјелатност из које је проистекло изузетно богато културно насљеђе.

САНУ: Зборник о српском уметничком наслеђу на Косову и Метохији

Зборник радова „Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији – Историја, идентитет, угроженост, заштита”, у издању САНУ, представљен је 10. маја у Свечаној сали САНУ. Том приликом говорили су: академик Владимир С. Костић, председник САНУ, академик Гојко Суботић, академик Александар Лома, дописни члан Миодраг Марковић и проф. др Драган Војводић.

Реч је о пратећој публикацији изложбе „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост”, која је приређена у новембру 2017. године у Галерији САНУ. Студијски текстови објављени у зборнику додатно разрађују, образлажу и допуњују главне поруке те изложбе. Зборник је одштампан на српском и енглеском језику.

Како је објаснио дописни члан Миодраг Марковић, у писању зборника учествовали су компетентни и угледни стручњаци, међу којима су чланови трију академија: Српске академије наука и уметности, Руске академије уметности и Норвешке академије наука и књижевности, затим универзитетски професори, као и сарадници научних института, музеја и установа заштите споменика културе.

Прилози у зборнику груписани су у две целине. У првој, која носи назив „Срби и Косово”, разматрају се место и улога Косова и Метохије у историји српског народа (четири прилога), а затим се расветљавају косовскометохијска изворишта српске духовности и народног бића (три прилога). Друга целина, чији је наслов „Уметничка баштина Срба на Косову и Метохији”, подељена је на четири основна поглавља: „Европски оквири и српска самосвојност средњовековне уметности” (три прилога), „Историја стварања” (девет прилога), „Повесница страдања” (четири прилога) и „Борба за очување” (четири прилога).