Srpska24.me, 1. 3. 2024, Александар Стаматовић: Злочини хоџе Османа Растодера према православном становништву у Другом свјетском рату

Муслиманска милиција и СС Принц Еуген у Старом Расу, 1944. године. Кадар из документарног филма „Осман еф. Растодер, ослобађање заборава“ Фото: GlasNaroda.me

Хоџа Осман Растодер спада у ред најзначајнијих ратних злочинаца из редова муслиманског становништва у Црној Гори, заједно са Саљом Никочевићем, и браћом Феровић, Ризом и Шемсоом из плавско-гусињског краја.

У односу на остале ратне злочинце из редова муслимана у Црној Гори, који су били прости извршиоци, и са нижом командном одговорноћу, у случају наведениих радило се о инспираторима злочина. По категоризацији врсте ратног злочина, наведени су били ратни злочиинци по командној одговорности, одгворности за инспирисање злочина, а у једном броју случајева и директни извршиоци злочина. Поред одговорности за масовне злочине за крајњу и најтежу инстанцу ратног злочина – масовна убиства, наведени су одговорни за масовне злочине ниже категорије: наношења тешких тјелесних повреда (пребијања), пљачкања покретне имовине, паљења кућа, силовања, и слања углавном неборачког становништва (жена, дјеце и стараца) у импровизовани логор (затвор) у тзв.“кући Џудовића“ у Плаву, локално назван „инсан“. Ту су логораши систематски изгладјивани, живјели су у најтежим смјештајним и хигијенским условима, и према процјенама у том логору је умрло 28 дјеце до пет година старости.

Хоџа Осман Растодер је прије рата био угледан човјек муслиманске заједнице Бихора. Руралне средине овог типа имале су традиционално врло мали број образованих људи ван теолошког образоовања, што је могло бити афирмација за локално исламско свештенство, јер није имало конкуренцију у интелектуалној области народних лидера. На то треба додати у већини крајње необразоване раралне масе, уз то вјерски фанатизоване, којима је теолошки домен образованих појединаца представљао и највећу импресију да би неког схватали као лидера.

У списима Земаљске комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и његових помагача НР Црне Горе, састављаним 1945.године, путем формирања досијеа за ратне злочинце Осман Растодер је означен као „организатор и командант фашистичке милиције у Рожају, срез берански“. Према овим подацима наведено је да је родом из Петњице. Као жртве његовог злочина (оштећеници) наведени су Данило Делевић, партизан из села Полице, срез берански-убијен; Драгомир Пантовић, партизан из села Полице, срез берански-убијен; Васо Поповић, партизан из села Полице, срез бераски-убијен; Мујо Шћекић, мајор југословенске воојске из села Полице, срез берански – кућа му је запаљена и уништена покретна имовина; Ристо Луковић, борац југословенске армије из села Лозна, срез бјелопољски, ухапшен и интерниран под нехуманим условима; Сава Вељић, домаћица из села Богосаве, срез берански – опљачкана јој је имовина, а она хапшена и малтретирана; Станисава Шћекић, домаћица из села Бабина, срез бјелопољски –запаљене су јој три планинске куће и опљачкана имовина; Милоња Шћекић, из села Бабина – отимање земље и пљачка имовине; Максим Стојановић, из села Маште, срез берански – запаљена му је кућа и опљачкана имовина; Максим Стојановић, из села Маште, срез берански – запаљена му је кућа и имовина опљачкана; Ђуро Трифуновић, из села Заграђа, срез берански – запаљена му је кућа и имовина опљачкана.

Растодер се теретио да је организовао муслииманску милицију у заједниции са окупатором у срезу беранском у јулу 1941. годиине. Кроз читаво вријеме окупације командовао је овом милицијом „водећи фанатизоване муслиманске масе противу православног становиштва“. Као такав био је један од највјернијих слугу окупатора, и „један од највећих непријатеља како НОО покрета тако и православних уопште“. Почетком августа 1941. године Растодер је са својом муслиманском милицијом „која је носила назив албанске трупе“ напао на широком фронту на линији Турјак-Тифран село Полицу у срезу беранском. Њему су били потчињени нижи реонски команданти Осман Цикотић и Арслан Ђукић. Потиснувши локални устанички одред из Полице, Растодерове снаге су упале у село Полицу, и том приликоом спалиле 54 куће, опљачкавши цјелокупну имовину.  У одбрани Полице том приликом су погинули Данило Делевић и Драгомир Пантовић. Осман Растодер је том приликом убио заробљеног партизана Васу Поповића из села Горажда. Муслиманска милиција је у овој акцији поред осталих спалила кућу Мује Шћекића, три планиинске колибе Станисаве Шћекић, три планинске колибе Андрије Боричића, стаје за стоку и цјелокупну имовиину Милоње Шћекића, Максима Стојановића и Ђуре Трифуновића.

У септембру 1941. године један батаљон италијанске дивизије „Венеција“ заједно са муслиманскоом милицијом под командом Растодера изашао је у акцију у село Туцање. Растодер је том приликом представио Италијанима Саву Вељић из села Бабина као комунисткињу, и са својим милиционарима опљачкао њену трговачку радњу. Сава је ухапшена и одведена у италијански затвор у Бару, гдје је под нехуманим условима остала двадесет дана. Истог мјесеца, датумски 27. септембра, у заједници са италијанском војском муслиманска милиција под командом Османа Растодера опколила је село Азање у срезу бјелопољском. Азањски сељаци су се организовали и пружили отпор, али су били надјачани и натјерани на повлачење. Том приликом је заробљен сељак из Азања Ристо Луковић, који је дао изјаву Земаљској комисији за утврђивање ратних злочина окупатора и његових помагача НР Црне Горе, да је Растодерова милиција у овој акцији стријељала четири ухапшена сељака. Он сам (Луковић) је везан и мучен, и одведен у затвор у Скадар, гдје је под нехуманим условима остао неколико мјесеци, а потом од војног италијанског суда на Цетињу осуђен на двије године затвора са присилним радом у Италији.

У овом поступку пред Земаљском комисијом за утврђивање злочина окупатора и његових помагача НР Црне Горе као свједоци – оштећени и свједоци изјаве су дали: Мујо Шћекић, Милоња Шћекић, Љубо Шћекић, Радомир Ђукић, Радош Шћекић, Радивоје Боричић, Станисава Шћекић, Марко Вукићевић, Миладин Куч, Максим Стојановић, Саво Вељић, Назиф Бабачић, Ристо Луковић, Миливоје Вукајловић и Милутин Поповић.

Као саучесници са Растодером означени су Арслан Ђукић и Осман Цикотић, мада је јасно да су то и сви припадници Растодерове муслиманске милиције, али да су ова двојица само била у нижем командном статусу од Растодера. Записник предмета о злочинима Османа Растодера сачињен је на Цетињу 25. децембра 1945.године, и потписан од стране Јакше Брајовића као предсједника комисије. Међутим, из низа других досијеа и материјала Земаљске комисије, види се јасна одговорност Османа Растодера за још низ ратних злочина, као нпр. масовног злочина у селу Горња Ржаница код Мурине у октобру 1943.године, и масовног злочину у селу Велика код Плава 1944. године. Ти предмети су за посебно проучавање и интерпретирање.

ИЗВОР: Државни архив Црне Горе, Архивско одјељење, Подгорица, Материјали Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача НР Црне Горе, кутија XI, досије бр.91.

 
Доцент др Александар Стаматовић, историчар, Филозофски факултет у Никшићу, студијски програм за историју