Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]

Беране, Рaстовац: Занемарено војничко гробље српских јунака (1915) Фото: Др Видоје Голубовић

Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови.¹ У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније.

У акту број 520 од 18.02.1921. Окружног начелштва Пећ постоји извештај капетана професора Костића: „Војници су умирали у Беранској болници и у логору. У Беранама је умрло око 70 војника и сахрањени су у гробљу код цркве Ђурђеви ступови“, стоји датум од 22.01.1921. године а у потпису Тодор Лекић, полициски писар – Исток.

У Архиву Југославије постоји и Извештај бр. 580 од 24. ХI (вероватно 1920) и 06.01.1920. намјесника Протопресвитерата Ал. Боровића (у документима је и презиме Бојовић, писано је руком па је тешко прочитати презиме) о предузетим мерама о одржавању гробова и гробаља. Наводи се да немају евиденцију сахрањених приликом повлачења.

Акт број 11569 од 5.11.1920 Министарства Вера спомиње да поред гробља у Берана има и 25 гробова у Бијелом Пољу.

Споменути намјесник Протопресвитерата А. Боровића (могуће је да је презиме Бојовић) у извештају наводи: „да је сасвим немогуће доћи до тачног броја и личних података о војницима у односном гробљу сахрањених (мисли се на Беране и гробље код манастира Ђурђеви ступови), јер је сахрана вршена у време одступања српске војске кроз ове крајеве и опште евиденције српског живља, а општинска управа у Беранама била је прешла у руке мухамеданаца, те ови нису водили рачуна о томе кога и где сахрањују“ из акта бр. 440 од 14.септембра 1920. у потпису је намјесник Ал, Бојовић.

У истој фасцикли налази се и податак да у Беранама на гробљу крај манастира-цркве Ђурђеви ступови има 28 гробова и да су ту сахрањивани српски војници умрли у беранској болници без без знања пароха манастира. Наводи се да су у свако гробно место сахрањивана 2-3 војника без крстача.

Слободна процена је да је на том месту сахрањено од најмање 56 до 84 српска војника.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледатиовде

ИНТЕРЕСАНТАН ЈЕ И ИЗВЕШТАЈ муфтије из Рожаја од 03.јуна 1920. године „У утоки званој Аговић Хиша или Хита на Чаиру (ливада) која граничи са српским гробљем налази се 12 гробова где су сахрањени јунаци српске војске што су помрли у Рожајама за време оступања ..“ У акту се каже да нема података о личним именима. Извештај је достављен врховном муфтији у Београд бр. 202. од 15.03.1920. у потпису муфтија Адем Сортић (могућа грешка због нечитког рукописа).

Министарство вера је својим актом бр. 862 од 21.06.1920. наредило да се ово гробље огради.

Више вароши Рожаја у селу Белопућу 20. децембра 1915. год. 5-600 војника из разних јединица, пошли су да.се предаду непријатељу – Аустријанцима, предвођени Арнаутима. – Када су изашли из сфере наших предстража, Арнаути су их разоружали, сав новац од њих покупили и одузели, као и здраво одело, обућу и приватне ствари јаче вредности, затим их одвели у једну јаругу, рекавши им да ће ту доћи Швабе да их воде у Србију. После су их опколили и све побили, само се спасло њих 8, који су и испричали случај.

У близини Колашина у селу Јавном Пољу, наишли су наши војници на два убијена Босанца, којима су осечени удови и пометани у уста. Побијене војнике сахранили су наши војници, не могавши сазнати имена њихова.

Др Видоје Голубовић

1. Архив Југославије, фонд бр. 69, фасцикла 115, јединица описа 167