Стање ствари, 17. 6. 2019, Славиша Перић: „Савезничко“ бомбардовање Смедерева 1944. године [из Архиве] Видео

Савезничко бомбардовање Смедерева 11. јуна 1944. године Фото: FB grupa, Улица сећања

Тачно пре 75 година, 11. јуна 1944. године извршено је прво од три “савезничка” бомбардовања Смедерева. По обиму уништења града и броју погинулих највеће у његовој полумиленијумској историји. Смедерево је на данашњи дан искусило дах смрти и уништења, који је већ осетио већи део градова у бившој Краљевини Југославији (Београд, Ниш, Подгорица, Славонски Брод, а касније нарочито Лесковац…).

Треба рећи да је, када је у питању била Југославија, савезничка команда погазила сопствену одлуку, која им је дозвољавала бомбардовање војних циљева без обзира на цивилну колатералну штету само у земљама које су приступиле Тројном пакту (Бугарска, Румунија, Мађарска…). За остале (Југославија, Грчка, Норвешка…) важила су другачија правила. Изгледа само на папиру…

Бомбардовања насељених места у Југославији вршена су без консултација са избегличком владом у Лондону, те британски документи бележе резигнираност и бес министара оваквим понашањем “савезника”. Влада генерала Милана Недића бомбардовања циљева у Србији од првог дана осудила је као безумна, беспотребна и злочиначка. Генерал Михаиловић доиста је тражио бомбардовање војних циљева (понекад и у градовима, по правилу са јаким усташким гарнизоном у њима), нарочито 1942. године. Међутим, током 1944. године генерал Михаиловић није захтевао бомбардовање градова у Србији а у поједином “савезничким” бомбардовањима неке његове јединице претрпеле су губитке. Насупрот њима, постоје писани документи а и изјаве британских сведока и учесника о ангажованости појединих партизанских официра и притисцима за извршење напада на градове широм Србије. Посебно се у притисцима истицао Пеко Дапчевић.

Што се Смедерева тиче, за сада нема докумената који указују на било чији притисак на “савезнике” да се оно изврши. Званични “легитимни” циљеви тог 11. јуна 1944. године били су Државна железничка радионица (сада Желвоз), рафинерија у Годоминском пољу, као и железничка станица и железничко раскршће поред шпица Тврђаве према Језави.

Тог дана била је недеља. У цркви Светог Георгија пуно људи на Литургији. Авиони су са аеродрома у јужној Италији узлетели нешто после 8 сати ујутру. Бомбардовање је отпочело негде око 8 сати и 50 минута а извршила га је искључиво америчка авијација (касније ће бити приказани подаци по ескадронима). По њиховим подацима то је било бомбардовање са највише бачених бомби у једном налету. Тада је 156 авиона (замислите како је изгледало небо) на Смедерево испустило 414,5 тона бомби… Авиони су по писању београдског листа „Ново време“, осим бомбардовања, вршили и митраљирање по граду.

У Смедереву није било немачке противваздушне одбране, те “савезници” нису претрпели никакве губитке. Поједини извештаји говоре да је око 3 тоне бомби, које нису бачене на град, откачено у повратку над Јадранским морем. Звучи познато? У бомбардовању су погинуле 82 особе, од тога десетак избеглица и гостију, док су остали били наши суграђани. Циљеви бомбардовања само су делимично остварени уништењем садашњег Желвоза и железничке станице са раскрсницом, док је рафинерија “преживела” (касније уништена у другом “савезничком” бомбардовању). При бомбардовању данашњег Желвоза бомбе су падале по брду знаном под називом Грчка рупа, све до данашњег трга Никола Крга. Бомбе су падале све до Карађорђеве улице код зграде гимназије, оштећена је зграда Начелства (сада зграда суда). Бомбе су падале са обе стране цркве али она није била погођена. Особе које су истрчале са литургије налетале су на детонације и неретко ту и окончавале живот, док су они који су остали у цркви остали неповређени. Ево и приказа по америчким ескадронима:

301. борбена група

У оквиру ње је учествовао 352. ескадрон са 27 авиона. На путу из базе у Италији према циљу у 8 сати и 10 минута придружила им се ловачка заштита (Прва ловачка група), која их је напустила у 10 сати. Изнад циља (државна радионица) су се појавили у 8 сати и 43 минута, на висини од 21.500 стопа (око 6.700 метара). На циљ је изручена 81 тона бомби, чиме је радионица претрпела тешка оштећења.

460. борбена група

Бомбардовање Смедерева помиње се у извештајима ове групе, али се не наводи који је борбени ескадрон учествовао. Једино се зна да је мета напада била железничка станица.

463. борбена група

У оквиру ње учествовали су 772. и 773. борбени ескадрон. Ова групација имала је за циљ уништење чворишта на железничкој станици у Смедереву. Она је бацила око 130 тона бомби на центар Смедерева. У извештају ове борбене групе напомиње се да је железничка станица потпуно уништена.

465. борбена група

Бомбардовање Смедерева помиње се у извештајима ове групе, али се не наводи који је борбени ескадрон учествовао. Није познато ни шта је била мета бомбардовања.

485. борбена група

У оквиру ове групе у бомбардовању Смедерева учествовао је 831. борбени ескадрон. Он је имао за циљ уништење складишта горива (у њиховим извештаја наводи се рафинерија). На тај циљ бачено је око 70 тона бомби. У извештају борбене групе резултати гађања оцењују се као осредњи.

Иако су оштећења која је град претрпео била макар једнака са петојунском експлозијом (моја маленкост даје за могућност да су била и већа) о овоме се догађају није писало. Таман посла да су га високо цењене колеге из установа у култури обележиле… О њему је пре месец дана писала само једна особа али о томе за који дан…

(Фејсбук профил Славише Перића, 11. 6. 2019)