Танјуг, 9.9.2015, У цркви Светог Марка одржан парастос убијеним Србима у нападу хрватске војске на Медачки џеп 1993. године

Медачки џеп,  БЕОГРАД – У цркви Светог Марка данас је поводом 22. годишњице агресије хрватске војске на Медачки џеп, одржан парастос жртвама те акције у којој је убијено 88 Срба.

Beograd, 9. septembra 2015. - U crkvi Svetog Marka u organizaciji Udruzenje porodica nestalih i poginulih lica " Suza" sluzen je parastos povodom 22. godisnjice agresije hrvatske vojske na Medacki dzep, prilikom koje je ubijeno 88 osoba srpske nacionalnosti. FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ bk

Београд, 9. септембра 2015 – У цркви Светог Марка у организацији Удружење породица несталих и погинулих лица “ Суза“ служен је парастос поводом 22. годисњице агресије хрватске војске на Медачки џеп, приликом које је убијено 88 Срба. FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ bk

Српска села у близини Госпића – Дивосело, Читлук, Почитељ и Орнице – потпуно су опустошена 9. септембра 1993. године.

Некадашњи становник Дивосела Миле Раичевић рекао је новинарима да је тог и наредних пар дана убијено 88 Срба, међу којима је било војника, полицајаца и цивила.

„Цивили, њих 36, махом су били старији људи – старице и старци од 60 до 90 година. Трагедија је била у томе још већа што су ти бојовници многе од тих људи у Дивоселу и познавали, заједно са њима некада седели у школским клупама, ишли на славе, пијаце, а 9. септембра 1993. су починили погром“, истакао је Раичевић.

Како је навео, хрватска војска је изненадила народ у тим селима и напала их, иако су она била под заштитом УН, под заштитом УНПРОФОР-а, који се повукао и пропустио хрватску војску.

 

Веритас цитира и речи комаданта УНПРОФОР-а генерала Жана Кота, који је после комплетног обиласка тога подручја изјавио:

 

„Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња, у неколико села кроз која смо данас прошли. Разарање је потпуно, систематско и намерно“.

 

„Ова села су пред сам Други светски рат 1939. године имала 4.500 становника, данас нема готово никога. Данас када човек дође у ова села у којима скоро нико не живи, има осећај да је дошао у простор у коме је време већ одавно стало. Тамо преко лета ретко дође по нека породица да обиђе гробља, запали свеће и осети мирис породичног огњишта“, навео је Раичевић и додао да данас једино рушевине и гробља наговештавају да се некад живело у том крају.

Вера Поткоњак, која је пребегла из Дивосела у Србију, дошла је на парастос брату који је настрадао у нападу хрватске војске тог дана.

„У трагедији мог српског народа, мога и осталих села, погинуо је и мој једини брат Ђорђе. Имао је 41 годину и био је дипломирани економиста. Десет дана трајала је агонија, нисмо знали где је он, да ли је преживео, да ли ће изаћи из тог чуда. Међутим, по размени, кад је хрватска страна лешеве вратила Србима, међу њима је био и мој једини брат“, сећа се Поткоњак.

Парастос настрадалима организовало је удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“.

Медачки џеп Фото: Архива, Глас Српске

Медачки џеп Фото: Архива, Глас Српске

Од злочина хрватске војске у Медачком џепу, испод Велебита, данас се навршава 22 године, а у Документационо информационом центру Веритас наводе да је тада убијено 88 Срба – 46 војника, шест полицајаца и 36 цивила, од којих 26 старијих од 60 година, док је међу жртвама било и 17 жена.

Веритас указује да је Хрватска војска у агресији на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ пљачкала, палила, рушила куће, убијала и масакрирала цивиле, војнике и полицајце.

Наводи се и да се трагедија Медачког џепа одвијала пред очима УНПРОФОР-а, који, како се додаје, тада није био само пасивни посматрач, већ је узео и активног учешћа у покушају да преузме контролу над тим подручјем и спречи убијање преосталих људи и уништавање њихове имовине, што им је успело тек након тродневних борби са хрватском војском и полицијом.

Како се подсећа, потписан је Споразум о контроли „Медачког џепа“, по којем су се и хрватска и српска страна, уз посредовање међународне заједнице, сагласиле да се хрватске снаге повуку са окупиране територије до 15. септембра на линију раздвајања до пре напада, а да контролу над овим подручјем преузму снаге УНПРОФОР-а.

„Хрватска страна није испоштовала договор, па су њене снаге у повлачењу, које је потрајало до 17. септембра, опљачкале, попалиле, порушиле и побиле све оно што нису успеле да ураде у наступању“ речено је у саопштењу.

Веритас цитира и речи комаданта УНПРОФОР-а генерала Жана Кота, који је после комплетног обиласка тога подручја изјавио: „Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња, у неколико села кроз која смо данас прошли. Разарање је потпуно, систематско и намерно“.

Веритас прецизира и да је страдало 88 Срба, 46 војника, 6 милиционера и 36 цивила, од којих 26 старијих од 60 година. Међу жртвама је и 17 жена.

Наводи се да у тој акцији рањеника уопште није било и додаје да управо та чињеница и резултати прегледа тела, разбијене лобање, многобројне прострелне ране из непосредне близине, упућују на закључак да се радило о систематском убијању заробљених и рањених, а било је и измасакрираних и запаљених.

Како се каже у судским процесима за злочине у Медачком џепу неки су ослобођени, неки добили минималне казне или се бране са слободе, а поједини нису ни процесуирани, а Веритас наводи и да то показује да Хрватска држава још није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости и одвраћа прогнане Србе од враћања у пуста и шикаром обрасла села Медачког џепа.

Веритас износи и податак да је у априлу 1991. године у Дивоселу живело 344, у Почитељу 307 а у Читлуку 129 житеља, скоро сви српске националности, а да у септембру ове године у Читлуку и Почитељу живи по три човека, док у Дивоселу нема никога.

 

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed