VanZemunci.blogspot.com, ДИЦ Веритас,17.03.2020, Масовне гробнице код Снагова чекају ексхумацију

Гробиште код Снагова, 2020. Фото: Жана М. Живаљевић

На другом километру локалног пута од Зворника ка Тузли код села Снагова код Борића, како мештани зову место страдања четника крајем 1945. године и после Другог светског рата, с десне стране, мартовско сунце пробија кроз високе четинаре.

На неколико корака од пута, пре 75 лета, ту су се заустављали пуни камиони из којих су њихови крвожедни џелати осионо и бахато спроводили српску четничку војску, међу којима највише припадника јединица из Шумадије,  која је неуспешно покушала да се пробије преко Дрине у Србију – на последње путовање, стрељање, без суда и милости.

Нико никада није пописао невољнике, којима се ни данас не знају имена, многима ни траг, ни број. Све је у домену претпоставки. Да ли их је било 400, 700 или 950, или много, много више сазнало би се када би потомство показало добру вољу и смогло снаге да истера на чистац приче које су се проносиле само шапатом деценијама и умиру са остарелим сведоцима.

Нажалост, правде за родољубе још увек нема и ово је скроман покушај да се истина што верније реконструише, с надом да ће сени страдалника трагичне судбине заслужити помен и достојанствено обележје на месту једног од  најтежих братоубилачких злочина.

НАКАЗНО ЛИЦЕ ЗЛА

Регија Бирач у којој се угнездило село Снагово, за разлику од многих других у Републици Српској, остала је неистражена, а, упркос очигледним закључцима на основу делимичне ексхумације обављене 2015. године који су доказали да је једно од најмасовнијих српских стратишта из Другог светског рата, у свим претраживањима,  захваљујући вештој муслиманској манипулацији, оно је познато по масакру 35 муслиманских цивила у рату вођеном од 1992. до 1994. године.

За разлику од преживелих чланова породица стрељаних које је владика Зворничко–тузлански  Василије 1991. године окупио код масовне гробнице и одржао опело, када је на највишој чуки постављен и дрвени крст, преко ноћи посечен, муслимани су својим жртвама из последњег рата у непосредној близини подигли монументални спомен комплекс са џамијом као местом ходочашћа.

На тај начин су поново засенили далеко бројније српске жртве, које и данас вапе за правдом и истином, иако је међу њиховим егзекуторима било много усташа амнестираних у маскирној антисрпској партизанској униформи у Шестој партизанској јединици, названој по шесторици муслимана у њеном саставу!

Да ли је игде него у Снагову неокајано зло показало наказније лице?

СПОМЕН ЧЕСМА КОД ПАПРАЋE

Међу 400 имена уклесаних у црни мермер спомен чесме коју су, између осталих 3. јуна 1998. године преко пута двери манастира Папраћa открили син и унук стрељаног локалног четника Ристe С. Јасиковца, Тихомир и Љубо, у девет чланова њихове породице нашло се и очево. Чесми од десет црних мермерних плоча са именима, презименима, чиновима, годином рођења и погибије, уз бројне цивиле и погинуле браниоце огњишта из последњег рата! Непрегледна тужна поворка преживелих потомака, ”захвално покољење” и свештенство манастира одали су пошту ”српским јунацима и мученицима”.

Обележје краси српски грб, слика армијског генерала Југословенске војске (у Отаџбини) Драгољуба Драже Михаиловића, са стиховима владике Његоша из ”Горског вијенца”, краља Петра Другог (Карађорђевића) и мајора Јездимира Дангића из Братунца, команданта дворске жандармерије и прослављеног Дринског корпуса.

Гробиште код Снагова, 2020. Фото: Жана М. Живаљевић

РАМПА ЗА СРПСКЕ  ЖРТВЕ

Једна од истраживачких мисија Института за нестале особе БиХ много година касније надлетала је Снагово, знајући да је околина пуна масовних гробница, са намером да пронађене посмртне остатке пресели у Поточаре.

И Тужилаштво БиХ је издало потребне дозволе стручњацима Бошњачког института и Међународне комисије за нестала лица, лекарима специјалистима судске медицине и специјалним тимовима да отпочну ексхумацију. С обзиром на околност да се локација налази на територији Републике Српске, ангажован је полицијски инспектор из Полицијске станице у Осмацима Божо Милошевић и криминалистички техничар из Полицијске управе у Зворнику, са друге стране. Почетком маја специјалне машине за откопавање изашле су на терен код Снагова и почеле ископавање. С првим откопом, тек насути земљом и прекривени травом и дивљом купином, појавили су се лешеви.

– На самој површини наишли смо на леш у скоро распаднутим кожним опанцима.

Одмах испод њега лежао је официр ЈВуО са металним војним чиновима на раменима и грудима униформе. На ногама су му биле кожне војничке чизме. У џепу официрске блузе нашли смо огледало и коштани чешаљ, какви су се делили краљевској војсци, а у џепу панталона динар Краљевине Југославије из 1938. године. У горњој вилици десно имао је четири златна зуба.

Испод официра наишли смо на човека који је у рукама држао кандило. До њега је лежао дечји леш – присећа се инспектор из Осмака, Божо Милошевић.

Милошевић сматра да су лешеви покопани после неколико дана када су партизани натерали остале заробљене четнике из логора Kрека код Тузле да пешке превале 35 километара до Снагова да сахране своје стрељане саборце и виде шта их чека. Изнемогли, они нису имали снаге сем да их просто прекрију лопатом земље и зато су лешеви остали тако плитко покопани.

Некомплетни посмртни остаци осам особа из масовне гробнице код Снагова пребачени су у Комеморативни центар у Тузли ради даље форензичке обраде и идентификације, али се о наставку ексхумације државни тужилац ни после пет година није изјаснио.

Изнете чињенице потврдио нам је портпарол Полицијске управе у Зворнику Миљан Бобар, у писаном одговору на молбу да нам достави фотокопију записника са ексхумације.

„Полицијска станица Осмаци, у мају мјесецу 2015. године евидентирала је пријаву да су приликом извођења грађевинских радова поред пута Црни врх – Снагово, мјесто Борићи, пронађени скелетни остаци. О свему је обавијештен дежурни тужилац Окружног јавног тужиоца Бијељина као и дежурни тужилац Тужилаштва БиХ.

На основу наредбе о ексхумацији Тужилаштва БиХ, извршена је ексхумација одређеног броја некомплетних скелетних остатака као и предмета који су том приликом пронађени и изузети. Сви ексхумирани скелетни остаци и предмети су по наредби Тужилаштва БиХ предати ЈКП Комеморативни центар Тузла, реди идентификације пронађених скелетних остатака.

Све прикупљене информације су прослијеђене поступајућем тужиоцу Тужилаштва БиХ, а о даљим активностима Полицијска управа Зворник није обавијештена“, пише у одговору који нам је прослеђен. Записник из полицијске архиве нисмо добили.

Само по себи се намеће питање зашто пет година није реаговао дежурни тужилац Окружног јавног тужиоца Бијељина?

БОРЦИ ДЕМАНТОВАЛИ ЛАЖИ ТУЖИЛАШТВА БИХ

Тужилац БиХ Един Муратовић се тада, међутим,  јавно огласио ноторном лажи и беспризорном манипулацијом како је ексхумацијом откривена гробница са посмртним остацима италијанских и немачких војника из Другог светског рата, на шта је оштрим демантијем и доказима реаговао председник Борачке организације из Осмака Радослав Ступаревић.

Позивајући се на крунски доказ, записник са тек започете ексхумације осам некомплетних посмртних остатака са јасним обележјима Југословенске војске (у Отаџбини), новчићима које је издала Народна банка Краљевине Југославије, православним крстовима нађеним око врата жртава, кадионицом, сведочења преживелих Предрага Станишића, Радета Јакшића, Тихомира и Љубе Јасиковца, сина и унука члана Четничког штаба команде Ристe који је на овом месту стрељан, и самог Ступаревића, који су дали изјаве о догађајима с краја 1945. године, као и монографију о Осмацима Рајка Бошковића из 2013. године у којој је објавио податак о стрељању четника („Најдрастичнији пример одмазде над заробљеним четницима десио се на Црном врху у реону ”Борића” где су партизани без суђења ликвидирали неколико стотина четника…“, стр. 47), борци су затражили од надлежних институција Републике Српске да спрече овај драстични покушај ”фалсификовања историје”.

Тада су се јавили и нови сведоци: „Добро се сећам истините приче везане за овај злочин који је починио Партизански мајевички одред у селу Снагово 1945. године. Тад је побијено, према казивању живог сведока тих догађаја око пет стотина веома младих људи, припадника четничког покрета.

Истинита прича откривена је 1945. године, доласком Коче Поповића у Тузлу где је била команда тадашњег штаба поменутог одреда. Командант је на питање Коче Поповића „Шта радите ви у Тузли?“ рапортирао: „Уништавамо банду на Мајевици“, део је коментара испод реаговања бораца ”Ту почивају Срби” у ”Вечерњим новостима” 1. јуна 2015. године на нови покушај манипулације Тужиоца БиХ српским жртвама. Бора (без презимена) је написао: ”То је гробница стрељаних четника међу којима је и мој ђед”…