Вечерње новости, 10. 12. 2023, Истина о Јасеновцу на архивским снимцима и у матичним књигама

Историчар др Горан Хутинец показује локације масовних гробница на пронађеним фотографијама логора Јасеновац Фото: NFoto.hr, PD

Историчар Горан Хутинец је 2019. године, у архиву Националне збирке ваздушних фотографија у Единбургу пронашао фотографије урађене из ваздуха пред крај рата, када је Јасеновац прелетала средоземна савезничка ескадрила за ваздушно извиђање

Када би тимови стручњака кренули археолошки да истражују подручје Јасеновца и Доње Градине, као што то од Хрватске и тражи Међународна алијанса за сећање на Холокауст ИХРА, открили би мноштво трагова некадашњег усташког логора, али и неексхумираних масовних гробница, тврди за „Вечерње новости“ историчар Горан Хутинец са одсека за историју загребачког Филозофског факултета.

Хутинец је 2019. године, у архиву Националне збирке ваздушних фотографија у Единбургу пронашао фотографије урађене из ваздуха пред крај рата, када је Јасеновац прелетала средоземна савезничка ескадрила за ваздушно извиђање.

Ови снимци показују да су масовне гробнице постојале на подручју Градине, са друге стране Саве.

На снимцима се види и ромско гробље, али и сви објекти у склопу логора који су касније, када су усташе решиле да се повуку, срушени и уништени.

Амерички пилот 15. извиђачке ескадриле у јануару 1945. године снимио је успут и логор, иако савезници тада нису знали да је у питању логор и монструозно губилиште. На исти начин, пре тога је случајно снимљен и логор у Аушвицу.

Месец дана пошто су снимци настали, усташе су прекопале део гробница, извадиле посмртне остатке жртава и затрпале та места. Циљ је био да се убију сви затвореници који су се, у јануару 1945. године, нашли ту, а да се сам логор сруши и запали. Делимично су у томе и успели, јер срушена је главна зграда, а на подручју Градине су биле масовне ликвидације логораша, превасходно Срба, Јевреја и Рома.

Злочин сам себе „исплатио“

 
НА савезничким фотографијама из ваздуха види се да логораши стално нешто утоварују и истоварују. Горан Хутинец каже да су они коришћени за робовски рад, па је тако логор сам себе издржавао. Највише њих радило је на пољопривредним парцелама или у шуми.

У гробницама у којима су уништавани и паљени докази, према речима др Хутинеца, сигурно су остали пепео и фрагменти остатака.

„Усташе нису стигле све да униште, и сугурно се и у Доњој Градини свашта може открити. Током шездесетих година прошлог века, истражен је само један одсто терена. Сондирање је извршено на више места, а тамо где су детектоване кости је копано. Ископано је укупно 100 квадратних метара од 9.000 на колико се Градина простире, а са Уштицом има више од 10.000 квадрата“ рекао је Хутинец.

Проблем је, међутим, према његовом мишљењу, то што се део некада јединственог комплекса сада налази у две државе. Јасеновац је у Хрватској, а Доња Градина је у Републици Српској, односно у БиХ која нема обавезу да поштује налог ИХРА.

„Запослено“ 2.000 усташа

 

У систему јасеновачких логора, односно у „усташкој обрани“, било је запослено око 2.000 људи, што је откривено на основу исплатне листе с почетка 1945. Они су били лоцирани на различитим тачкама, а у самој Циглани било их је око 70. Неки су, потврђује Хутинец, учествовали у борбама, на пример када су се водиле борбе за Бањалуку.

ИХРА (чини је 35 земаља), која иначе тражи и да се подручје Меморијала кандидује за Унеско, дала је, наиме, Загребу задатак да изврши археолошка истраживања места некадашњег логора и егзекуције затвореника, иако тај налог не обавезује БиХ која није чланица ове алијансе.

Хутинец додаје да се више од половине трагова, односно масовних гробница налази баш у том делу некадашњег стратишта, али да је он скептичан да ће две земље на овом задатку сарађивати.

ИХРА је, иначе, затражила и да се званичним путем покуша доћи до података о рођењу и смрти жртава, што ће бити тешко изводљиво уколико се не промени хрватски закон о матичним књигама, по коме су подаци у њима заштићени 100 година од настанка.

То значи да историчари морају да чекају две деценије за оне који су рођени за време рата, односно, неку годину мање за оне који су рођени пред рат. А управо је у групи деце и младих, број жртава у НДХ највећа непознаница.

Један од највећих проблема је, наиме, идентификовати тадашњу децу, док је други проблем недостатак података о трансферима логораша.

Управо због свега тога никад неће бити могуће потпуно лоцирати све жртве, али је загребачки историчар убеђен да би у малим архивама могли постојати важни трагови, који би упоређени са исказима сведока после рата коначно довели до прецизнијих података.

Кустоси са Спомен-подручја Јасеновца почели су да раде виртуелну реконструкцију некадашњег изгледа логора, у чему ће користити и снимке откривене у единбуршком архиву.

„На њима се тачно види где су биле масовне гробнице, како по удубљењима, тако и по разлици у вегетацији између тих подручја и околине. Због великог броја људских остатака, мења се и хемијски састав тла, па се дешава да трава не расте истовремено као у околини. Такође на фотографијама из априла 1945. године види се и дим са ломача на којима су спаљивани лешеви, али и место православне цркве у Јасеновцу која је порушена да би се подигла гаража за моторизовану јединицу која је јурила одбегле логораше. Нетачне су тврдње да је највише логораша погинуло приликом савезничког бомбардовања, јер се на снимцима види и да бараке са логорашима за разлику од других зграда нису гађане“, објашњава саговорник „Новости“.

Он додаје и да је видљиво и како се прстен бункера и осматрачница ширио око места логора на око километар и по, те да би и на тим местима требало вршити ископавања.

ИХРА: Важно сачувати сећање

НАПРЕДАК у спровођењу важних мера у Јасеновцу ојачаће његову улогу као истинског места сећања, дијалога и инклузивности – то у ексклузивној изјави за „Новости“ поручује генерална секретарка Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА) Кетрин Мејер.

Мејерова је реаговала одговарајући на питања нашег листа око тога шта се сада очекује од званичног Загреба у вези са захтевом да се Јасеновац и споменик „Камени цвет“ упишу на Унескову листу светске културне баштине, обаве потребна ископавања, као и да се ово место на одговарајући начин заштити и представи. Нагласила је и шта се сада очекује од Загреба који председава ИХРА до марта следеће године:

– Са хрватским акционим планом за Спомен-подручје Јасеновац то сада постаје стварност – нагласила је Мејерова и похвалила намере Хрватске, што оставља наду да ће захтевани процес ипак бити спроведен. (Г. Ч)

 
Савезничка ескадрила

САВЕЗНИЧКА средоземна ескадрила је под мало другачијим именом формирана 1943. године, после немачког и италијанског пораза у Северној Африци. Пошто су савезници освојили Сицилију и јужну Италију, ескадрила се преселила из Северне Африке у јужну Италију и главне базе формирала у Барију и Фођији. Осим што су авионима уништавали непријатељске индустријске центре, снимали су и потенцијалне циљеве у Немачкој, Пољској, Чехословачкој и Југославији. За две године летења, начињено је на стотине хиљада снимака из ваздуха.

В. Црњански Спасојевић