У СЕЛУ Сажићи, МЗ Црљенице, после 82 године одслужено је опело за невино страдале цивилне жртве фашистичке одмазде 7. децембра 1941. године, њих 67 већином жена и деце.
Посебност овог скупа на којем се окупило око шездесетак рођака, потомака и комшија пострадалих, није само опело одслужено после више од 80 године од страдања, већи и по први пут званични долазак председника општине Пљевља Дарија Вранеша са делегацијом Општине Пљевља.
После опела, које су служили протојереји ставрофори Саша Јањић и Огњен Перковић, председник Општине др Дарио Вранеш обратио се окупљеним поред масовне гробнице породице Терзић.
– Ово је први пут да локална самоуправа званично посети ово свето место и поклони се свим невиним жртвама.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Пре 82 године италијански окупатор је на најсвирепији начин убио 67 људи, од којих су многи били деца. Најмлађа жртва Јеленка Терзић имала је свега 37 дана! Да би знали и осетили време у којем живимо и нашу будућност ми се морамо осврнути на нашу прошлост. Мотив овог свирепог злочина је други злочин. Комунисти су исхитрено учинили, исто тако један злочин према италијанским војницима. То је био је узрок за ову одмазду над невиним становништвом.
Искључиво захваљујући интервенцији тадашњег председника општине Богдана Ненадића и Драгице Шећеровић, спречено је да ова одмазда има и много веће размере. Ми као народ морамо да схватимо да је потребно да следимо озбиљне људе, а не никако пустолове. Нека нам догађаји из прошлости буду опомена за будуће време – казао је председник општине Пљевља Дарио Вранеш.
Он је додао да ће се локална управа трудити да и у будућности поштује жртве на овом и другим местима општине.
Протојереј ставрофор Јањић је истакао да хришћани немају право да мрзе, морају да праштају, али не треба ни да забораве.
– Данас смо овдје обавили опело, а мислили смо парастос, јер смо у последњем тренутку сазнали да жртвама које су у овоме гробљу сахрањене, да чак непријатељ није дао неколико дана ни опело да им се изврши. Ове наше жртве морамо гледати као мученике који су своје животе положили невино, а надамо се да је Господ Бог њихове бесмртне душе овенчао круном мучеништва – истакао је Јањић.
Професор др Зоран Терзић, медицински директор КЦЦГ и један од потомака пострадалих Терзића подсетио је на страдање мештана овог краја.
– Након Пљеваљске битке и сукоба са партизанима 1. децембра 1941. године јединице италијанске планинске дивизије Пустерија смештене у Пријепољу добиле су наредбу да изврше неправичну одмазду над невиним српским становништвом овог краја.
Током 7. децембра италијански војници су стрељали у тој одмазди 67 мештана овог краја, дуж тадашњег пута који је повезивао Пријепоље и Пљевља. Једина заједничка гробница у пљеваљском крају, која подсећа на то страдање и невине жртве је гробница породице Терзић у селу Сажићи. Породица Терзић је највише пострадала у дешавањима везаним уз Пљеваљску битку и у италијанској одмазди је у једном дану изгубила чак 24 своја члана. Углавном су то била деца, жене, стари, који су стрељани. Окупатори нису поштедели ни децу у колевци – рекао је професор Терзић.
Додао је да су „Наши прадедови, дочекали италијанску војску са синијама постављеним испред кућа на којима су били икона Светог Николе, породичне крсне славе и заштитника нашег рода, као и хљеб и со понуђени у знак љубазности и гостопримства.“
– Међутим, војници су опколили куће Терзића и повели на стрељање без изузетка све које су затекли, од бебе старе 37 дана, деце од две, три године, омладине, жена, старих, мало ко је на време утекао или побегао са стрелишта. Тада је само у селу Сажићима стрељано 20 Терзића а у селу Буковик још четворо. Куће, амбари и сви помоћни објекти спаљени су – подсетио је др Терзић.
М. Дробњак