Вечерње новости, 10. 7. 2024, У Ораховцу масакр над Србима, а сведок у Хагу тврди: Отмице су општепознате, али Главни штаб (тзв) ОВК није био обавештен

Сахрана породице Костић 1998. године Фото: Вечерње новости

У Ораховцу на Косову и Метохији, половином јула пре 26 година почео је напад тзв. Ослободилачке војске Косова на српска домаћинства, а међу убијенима било је чак 15 чланова породице Костић, која је симбол српског страдања на Косову и Метохији.

Данас је бивши начелник Главног штаба тзв. ОВК Бисљим Зирапи као сведок у Хагу у случају „Тачи и остали“ рекао да је у јулу „1998. било општепознато да је ОВК отела на десетине српских цивила у Ораховцу, али ни он, ни ГШ ОВК о томе нису били обавештени“.

У процесу против Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, који су оптужени за ратне злочине над Србима, Ромима и „нелојалним“ Албанцима, оптужница третира напад на Ораховац и наводи се да је тзв. ОВК 17. јула 1998, отела, притворила и злостављала десетине Срба, од којих је „најмање 38″ и убила.

У том подручју, тврде тужиоци у оптужници, били су присутни Тачи, Весељи и Сељими, а Краснићи је виђен у притвору у оближњем Малишеву, где је тзв. ОВК држала неке од отетих.

– Ви нисте знали да су српски цивили били заробљени зато што сте отишли на ратиште и сазнали сте тек касније Нисте добили никакве информације о заробљеницима, јер сте били на фронту – питао је Зирапија Сељимијев бранилац Џеф Робертс.

– Ми у то време нисмо добили те информације – одговорио је сведок Зирапи и тврдио да је до напада дошло пошто је један од локалних вођа тзв. ОВК отишао у Ораховац да посети родбину, а српске снаге су то откриле и започеле сукоб.

А догађаји у Ораховцу, за које Зирапи тврди да Главни штаб тзв. ОВК није ни знао, били су пакао за Србе у Ораховцу, и околним селима Ретимљу, Оптеруши и Зочишту. Између 1998. и 2000. године овде су страдале 84 особе. За телима 13 још се трага.

Прва жртва, Југослав Костић из села Ретимље, отет је 11. јула 1998. на радном месту и одведен у непознатом правцу. Највећи напади догодили су се 17. и 18. јула, када је петоро убијено, а 35 мушкараца отето. Посмртни остаци укупно 40 жртава пронађени су у пећини Волујак априла 2005. и још 12 жртава у масовној гробници Малишево, недалеко од Ораховца, маја исте године. Сви Костићи сахрањени су заједно у Београду.

Као сведок у Хагу је говорила Драгица Божанић којој су отели и убила супруга и сина који је имао 16 година. Посмртне остатке мужа Младена (49) и сина Немање, Драгица Божанић је добила тек 2006. године, пошто су пронађени у масовној гробници у пећини Волујак.

– Тражили су нешто по кући, не знам шта, а нама су наредили да седнемо у двориште. Мој син је био повређен, изгребан по лицу од цигле док су бацали гранате на кућу. Потом су жене одвојили од мушкараца које су притворили у подруму једне куће. Чула сам како мужа туку и испитују о старијем сину који је био у војсци тада као редован војник и када су нас напали није био у селу – рекла је Божанићева.

Испричала је и да се, од када су јој нестали син и супруг, у потпуности променила, а снагу да се бори за истину, даје јој унука.

– Када су ми одвели сина, пола срца су ми однели, умрећу са тим, а последњи мој дах ће бити за мог сина и супруга. Идем на крај света само због истине, не причам ништа што је лоше, што није, испричала сам оно што ми је најтеже, што ме највише болело – навела је Божанићева.

Олгица Костић Божанић чува успомену на своју породицу, а међу 15 убијених Костића су и два њена рођена брата Лазар и Тодор.

– Знамо из докумената да су били стрељани, убијени, па бачени у пећину Волујак, да је у пећину бачен експлозив, да је све минирано, тај бол сам једном преживела, али, не знам кад су убијени, како су убијени, да ли ту испред пећине Волујак, какав бол и патњу су доживели. Та стрепња шта ће још изаћи на видело је страшна – говорила је Олгица када се открило да ће убиства Костића бити део процеса у Хагу.

Иначе, оптужница терети „четворку“ за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење и најмање 102 убиства у 42 нелегална притвора ОВК на тзв. Косову и Албанији над приближно 407 притвореника од марта 1998. до септембра 1999.

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

С.С.Р.