Вечерње новости, 11.11.2021, Војвода Воја Танкосић, страх и трепет за српске непријатеље

Војвода мајор Војислав Воја Танкосић (1880-1915) Фото: Збирка Музеја Трстеник

Славни мајор Војислав Воја Танкосић (1880-1915) није дочекао крај Првог светског рата, преминуо је од последица рањавања, у Трстенику новембра 1915. године.

Недавно је у Новом Саду (у Кисачу) откривена биста једног од најинтригантнијих српских официра у историји, истакнутог учесника кључних историјских дешавања у Краљевини, активног члана Народне одбране, једног од оснивача Црне руке, који је командовао стрељањем браће краљице Драге Машин у Мајском преврату 1903. и водио невероватно успешну мрежу српских шпијуна на Балкану, као човек од највећег Аписовог поверења.

Корени Црне руке

– Није случајно што су Танкосића рањеног пренели у Трстеник, где су имали и сопствену црнорукачку и комитску инфраструктуру – предочава за “Новости” професор историје Иван Нешић.

– Трстеник је имао доста следбеника организације Уједињење и смрт, овде су склониште проналазиле и комите из других крајева. Није потврђено да је са рањеним Танкосићем пристигла и архива Црне руке са драгоценостима. Прича је остала да су таква сведочанства закопана негде у околини града.

 

Важио је за једног од највећих јунака балканских ратова и Првог светског рата, одликован Карађорђевом звездом. Саборци су га пренели у Војну болницу у Трстенику из Игришта код Великог Поповића где је рањен. Упркос покушајима лекарима да га спасу, подлегао је ранама. Медицинско особље поскидало је све еполете које би могле да одају идентитет преминулог и потом је мајор у највећој тајности сахрањен, како се верује, негде на старом трстеничком гробљу.

Аустријанци поред тела војводе Воје Танкосића Фото: Збирка Музеја у Трстенику

– Аустријанци су после детаљне претраге и распитивања код месних власти, ипак, пронашли гроб и после стручне експертизе, утврдили да се ради о легендарном комити који им је толико загорчавао живот – истражује Милорад Белић, аутор књиге „Комитски војвода Војислав Танкосић“.

Колико далеко је ишло то “загорчавање”, јасно је из извештаја аустријске и мађарске штампе, који 1915. године одушевљено пишу о смрти мајора Танкосића називајући га демоном светског рата и „подстрекачем убиства престолонаследника“, мисливши на Сарајевски атентат.

– Верује се да је преминуо у Војној болници, а није познато до краја где је тачно била прва хумка – испричао је својевремено за “Новости” Градимир Николић, унук Милеве Николић, рођене сестре мајора Воје, аутор књиге „Мирно спавај,војводо“.

– Колико је био трн у оку Аустроугарима најбоље сведочи да су га ископали, фотографисали тело и објавили у новинама. То сведочанство чува се данас у Војном музеју.

Сећање на несумњиво јунаштво у ослободилачким ратовима Воје Танкосића негују ученици Гимназије “Вук Караџић” у Трстенику, Народни универзитет и бројни посленици културе у градићу крај западне Мораве, где славни комита има и улицу, а од 2005. године и споменик са спомен таблом. Сећање чува и Удружење које носи име по необичном историјском јунаку.

– Заједнички организујемо одавање почасти мајору, који је имао несрећу да окочна свој живот врло млад, у 35-ој години, у нашем крају – каже професор историје и већник Иван Нешић.

– Окупљамо се сваке године у новембру да подсетимо младе на жртву коју је мајор поднео, али и на друге српске војнике који су борили за слободу.

С. Бабовић