Вечерње новости, 12. 9. 2023, Српски стручњаци стижу на Зебрњак: Помак после одлагања минирања у близини Спомен-костурнице наших војника код Куманова

Садашњи изглед Зебрњака (сада Мекедонија) Фото: РТ Балкан

РАДОВИ планирани ради експлоатације минералних сировина у каменолому у непосредној близини Спомен-костурнице Зебрњак у Северној Македонији, а који подразумевају и детонације, одложени су после реакције нашег Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Како незванично сазнају Новости, формиран је тим састављен од стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и професора са Рударско-геолошког факултета, који ће са одговарајућом опремом, отићи на локацију како би извршили мерење да ли долази до померања зидних маса и постојећих пукотина на објекту, као и да ли потреси дотичу стену на којој се налази спомен-костурница јунака Кумановске битке. Према речима нашег саговорника, тим стручњака је спреман да истог дана крене пут Зебрњака, када српском министарству буде била достављена информација о новом датуму планираних експлоатација у каменолому. У Министарству наводе да ће „увек и вечно бранити кућу кумановских јунака, чије кости почивају у Северној Македонији“.

Почетком јула Српско културно-информациони центар СПОНА обратио се председнику Србије Александру Вучићу у вези са предлозима за предузимање мера санације и обнове костурнице код Куманова.

– У даље поступање укључило се Министарство за рад у чијој су надлежности ратни меморијали у земљи и иностранству. Министарство је обавештено о томе да наведено удружење има информације да се планирају радови ради експлоатације минералних сировина у каменолому у непосредној близини спомен- костурнице Зебрњак, који подразумевају детонације – рекли су Новостима у Министарству.

СЛАВНА БИТКА

 

НА брду Зебрњак, на 511 метара надморске висине, налазе се остаци 687 погинулих српских војника у Кумановској бици 1912. године, у Првом балканском рату. Они су били део Прве српске армије од 90.000 људи којима је командовао престолонаследник Александар Карађорђевић, а на челу штаба је био пуковник Петар Бојовић. У историјским записима наведено је да је погинуло 1.207, рањено 5.212, док се за 603 ратника изгубио траг.

 

Прва српска армија је 24. октобра 1912. прешла у офанзиву, тако што су се Дунавској дивизији првог позива прикључиле до тада мање ангажоване Моравска и Дринска дивизија, као и Тимочка и Дунавска. Кумановска битка добијена је када је Дринска дивизија пуковника Павла Јуришића Штурма успела да овлада Зебрњаком, кључним објектом у систему турске одбране, на коме се налазило командно место Зеки-паше.

 

Маја 1942. бугарска окупаторска војска је у Другом светском рату срушила две трећине спомен-обележја.

Наши саговорници наводе да су одмах контактирали са Амбасадом Србије у Скопљу, ради провере навода. Иако је законски предвиђено да се ратни меморијали у иностранству уређују и одржавају у складу са прописима државе на чијој територији се налазе и, по правилу, на начин на који се уређују и одржавају ратни меморијали других држава, ако међународним уговором између Републике Србије и те државе није другачије одређено, Министарство је брзо реаговало и позвало и друге институције у Србији које се баве очувањем културних споменика, али и рударско-геолошким темама да се укључе.

Затим је, према информацијама добијеним од наше амбасаде у Скопљу, утврђено да би за поменуту врсту радова у непосредној близини непокретног културног добра требало да буде издата посебна дозвола Управе за културно наслеђе (при Министарству културе Северне Македоније), с којом је овом приликом контактирано и доставила је Министарству детаљан извештај са терена. У овом документу о увиду у стање Спомен-костурнице, сачињеног у сврху процене утицаја активирања каменолома у непосредној близини, утврђено је да су ископи, у које би се постављале мине, ван заштићеног подручја – даље од 500 метара. Ипак, радна група ће отићи у Северну Македонију и проценити да ли би експлозије угрозиле споменик.

 
В.Н.