Вечерње новости, 13.11.2013, Краљево: Свакој жртви нациста име и презиме

Краљево: Одвођење талаца на стрељање, 15. октобар 1941. године Фото: Народни музеј Краљево

Истина о нацистичким злочинима у Каљеву октобра 1941. године. Историчарка Силвија Крејаковић сакупила податке о 2.194 стрељана родољуба у књизи „Идентитети“

ПОСЛЕ вишегодишњег истраживања по прашњавим архивима, црквеним књигама, породичним и другим документима, историчарка Силивија Крејаковић, виши кустос краљевачког музеја, ових дана је у књизи под насловом „Идентитети“ објавила списак са именима 2.255 родољуба, за које се засад поуздано зна да су стрељани у нацистичком погрому октобра 1941. године у Краљеву а, од тог броја, за 2.194 жртве и готово све личне податке.

Ова књига, која је у издању Музеја жртава геноцида из Београда публикована уз финансијску помоћ Министарства културе и информисања, јавности је представљена управо ових октобарских дана, на 72. годишњицу дотад незапамћеног фашистичког терора не само у Краљеву, него и у Крагујевцу, Шапцу, Горњем Милановцу, Нишу, Београду…

Својом демитологизованом сликом у којој нема апстрактних и из идеолошких разлога преувеличаваних бројки, већ само пуних имена и других личних података за сваку од побројаних жртава, „Идентитети“ су изазвали велику пажњу јавности. Понајвише је заинтересованих међу историчарима, али и другим истинољубивим људима, пре свега потомцима жртава који своје стрељане претке и не памте као безимену нацистичку номенклатуру којом се, из идеолошких разлога, могло манипулисати за време и – нарочито – после рата.

Сакупљајући податке о жртвама Крејаковићева се, још пре петнаестак година, стигавши до поуздане бројке од 2.190 жртава коју је први пут објавила 2003. у зборнику „Краљево октобра 1941“, сударила са митском сликом о шест хиљада стрељаних коју су, све дотад, стварали и неговали послератни партијски апаратчици како би се, утркујући се у томе ко је више страдао, додворили владајућој политичкој идеологији и – елити. Зато су ово Силвијино „откриће“ годинама отад пратиле неверица, па и оптужбе да „минимализује“ нацистичке злочине.

Но, ни то није поколебало већ искусну историчарку. Наставила је истраживање и, недавно, дошла до још поузданије бројке од 2.255 жртава које је овом приликом пописала и „укоричила“, а од којих је не само именом, него и занимањем, па и местом погибије – идентификовала тачно 2.194 жртве. За још 61 жртву, Силвија, бар засад, ипак није успела да утврди и друге не мање важне податке, тако да је чека – још посла.

– Жртве нису нити могу бити само бројеви, и управо зато и ова књига носи наслов „Идентитети“ како би одмах било јасно да се о жртвама не говори као о апстрактним бројкама него о људима и њиховим животима, све до тог страшног чина нацистичке одмазде када су, нажалост, жртве претваране у пуку статистику којом се могло манипулисати и манипулисало се.

Зато ми данас желимо да утврдимо само пуну истину и због нас, и због жртава, и ту смо већ сасвим близу коначне бројке ако је она уопште најбитнија у целој ствари. Ваљало би да, најзад, сазнамо ко су и одакле све биле те жртве, ти људи који су такође имали своје претке, као што данас имају и потомке, а с њима и готово вековно памћење које ће, верујем остати и са генерацијама које тек долазе – говори Силвија, поручујући да ни овом књигом није све речено, и да о нацистичким злочинима и жртвама у Краљеву и широм Србије, током целог Другог светског рата, још много тога има да се истражује и казује.

ПОБИЈЕНА И ДЕЦА МЛАЂА ОД 15 ГОДИНА

АНАЛИЗОМ података, Силвија Крејаковић је у својој књизи утврдила да је међу 2.255 стрељаних, највише побијених у пуној животној снази – између 20. и 65. године старости – укупно 1.858 (221 од 20. до 24. године, 364 од 25. до 29. године, 347 од 30. до 34. године, 337 од 35. до 39. године, 290 од 40. до 44. године, 162 од 45. до 49. године, 75 од 50. до 54. године, 36 од 55. до 59. године и 26 од 60. до 64. године).

Старијих од 65 година било је 16, а жена – 29. Од укупног броја стрељаних чак 209 је било момака и девојака између 15 и 19 година од којих је више од половине – 106 било млађе од 18 година! Међу стрељанима, штавише, било је чак и – 11 деце испод 15 година?! За још 161 жртву, нажалост, нема података о животном добу.

Д. Стојић